Ovakve amaterske paušalne ocene o kvalitetu organske i neorganske hrane odavno nisu izrečene. Analizirati 12 namirnica sa tri pijace i doneti zaključke kakve su izrečene u ovom članku su nekorektne i navode na pomisao da se tu zastupaju interesi uvozničkog lobija ili hemijske industrije.
Pritom nisu dati podaci za te navodne proizvođače organske hrane u smislu imaju li oni bilo kakav sertifikat o svojoj proizvodnji da se mogu nazvati organskim ili su se sami tako nazvali.
Takođe nisu navedeni podaci o dobavljačima, što je vrlo čudno kada se zna da su na svim srpskim pijacama dobavljači voća i povrća iz samo 2-3 centra vrlo često švercovani.
Nema takođe podataka ni o GMO poreklu ispitivane hrane, pa je vrlo verovatno da su ispitivani GMO uzorci i upoređivani sa onima koji nisu GMO a da to u analizi uopšte nije verifikovano.
U tekstu doslovno stoji i sledeće: „Analiza je pokazala da povrće gajeno na organski način nije boljeg kvaliteta u pogledu nutritivno značajnih elemenata od onih dobijenih konvencionalnom proizvodnjom“.
Ova procena je čisto spinovanje ili nepoznavanje materije, jer se organska i neorganska hrana uglavnom razlikuju po prisustvu ili otsustvu štetnih materija poreklom iz herbicida ili insekticida a ne po količini nutritivnih elemenata.
[adsenseyu1]
Dakle organska hrana je ona koja u svom sastavu nema elemente herbicida i insekticida a što se u ovom tekstu nigde ne pominje.
Utisak je da je članak nastao pod uticajem nekog lobija zainteresovanog da se relativizuje razlika između organske i neorganske hrane.
Sporni tekst navodimo u celini:
Rezultati ispitivanja hemijskog sastava iste vrste povrća sa beogradskih pijaca gajenog na organski i na klasičan način pokazali su da razlike u kvalitetu nema. Kupovina znatno skuplje organske hrane praktično je — bacanje para.
Organska proizvodnja je velika marketinška priča, kaže za Sputnjik dr Jagoda Jorga.
Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta uradio je ispitivanje hemijskog sastava 11 vrsta povrća i šampinjona sa tri beogradske pijace, one sa organskom hranom, i dve zelene tržnice. Analiza je pokazala da povrće gajeno na organski način nije boljeg kvaliteta u pogledu nutritivno značajnih elemenata od onih dobijenih konvencionalnom proizvodnjom.
Organska hrana skuplja, a nije kvalitetnija
Profesorka sa Instituta Jelena Popović Đorđević kaže da su rezultati ukazali na to da se proizvodi sa organske pijace nisu mnogo razlikovali po ispitivanim parametrima, osim što su imali više kalijuma.
[adsenseyu4]
Analiziran je 21 esencijalni, toksični i potencijalno toksični element u uzorcima 12 namirnica sa tri pijace i najvažnije je da većina toksičnih elemenata uopšte nije detektovana u povrću i šampinjonima. Prema pravilniku koji važi u našoj zemlji, prisustvo olova i kadmijuma bilo je ispod nivoa maksimalno dozvoljenih koncentracija, precizirala je Jelena Popović Đorđević.
Naša poznata lekarka Jagoda Jorga koja je supspecijalista za ishranu kaže da je nisu iznenadili ovakvi rezultati istraživanja.
„Priča o čistoj organskoj proizvodnji je jako pogrešno tumačena. Apsolutno je netačno da se u organskoj proizvodnji ne koristi ništa od raznih hemijskih sredstava. Postoji spisak dozvoljenih i mera i sredstava. Taj zakon sam detaljno čitala, pravili su ga odlični stručnjaci iz Novog Sada i on ne predviđa da to bude, što bi se reklo, sterilna hrana“, napominje sagovornica Sputnjika.
[adsenseyu1]
Hemija je svuda, bitna je kontrola
Ona napominje da kontrole agrotehničkih mera u svetu, odnosno u zemljama u kojima se primenjuju, odavno podrazumevaju kontrolu svih herbicida i pesticida koji su u ograničenom obimu neophodni za gajenje zdravih poljoprivrednih proizvoda.
„Organska proizvodnja je velika marketinška priča, a nije velika stručna priča. Nikada nijednim preporukama na svetu niko nije napisao da ljudi, da bi se hranili kako treba, treba da koriste isključivo organski gajene proizvode“, kategorična je Jagoda Jorga.
Ona zato smatra da je jako dobro da se objavljuju takvi podaci, da je red da se ljudi upoznaju sa tim, pa neka se opredeljuju na osnovu njih. Pri tome je, kako kaže, jako važno da ozbiljna država, kako bi zaštitila zdravlje ljudi, stalno kontroliše kvalitet sve hrane koja postoji na tržištu, bila ona organska ili klasično uzgajana.
Prema oceni Jagode Jorge, od hemijskih materija kojima se biljke tretiraju mnogo je veći problem prekomerni unos čak i onog što je jako kvalitetno, a posebno šećera, masnoća i soli.
„To je ono što odslikava problem ishrane savremenog čoveka, a to je prekomerni unos različitih stvari i naravno imamo problem prekomernog unosa hrane lošeg kvaliteta. Ne u smislu hemijske zagađenosti, nego u smislu siromašnog nutritivnog sastava, kakva je, na primer, većina grickalica“, kaže sagovornica Sputnjika.
[adsenseyu4]
Takvim proizvodima lošeg nutritivnog sastava i niske cene, a dobrog ukusa, da li zbog toga što je začinjeno, ljuto, slano, pikantno ili slatko, podstiče se njihovo prekomerno unošenje sa idejom — prodati što više. Zato Jorga napominje da je, kada je hrana u pitanju, veći problem u prerađivačkoj sferi, nego u primarnoj proizvodnji.
I u svetu isti zaključak
Analiza našeg Poljoprivrednog fakulteta praktično je samo potvrdila ono do čega su došli istraživači sa američkog Stanford univerziteta, koji su još 2012. godine zaključili da nema značajne razlike između organske i konvencionalne hrane u sadržaju hranljivih materija ili uticaja na zdravlje.
Pre Stanforda takve rezultate je dobila i britanska Agencije za standard hrane.
„Neki veruju da je organska hrana uvek zdravija i hranljivija. Bili smo pomalo iznenađeni kada smo uvideli da to nije tako. Ne postoji velika razlika između organske i konvencionalne hrane, ako ste odrasla osoba i donosite odluke o hrani isključivo na osnovu efekata po zdravlje“, rekla je jedna od autorki istraživanja urađenog još pre deset godina, doktorka Kristal Smit Spangler.
Originalni tekst preuzet sa rs-lat.sputniknews.com
