[adsenseyu2]
Smešteni u Maliju u zapadnoj Africi, Dogoni imaju bogatu kulturu koja potiče iz 3200. godine pre nove ere i veruje se da su oni hibridna etnička grupa nastala mešanjem drevnih Egipćana severne Afrike i drugih supsaharskih plemena.
U duboko ukorenjenoj tradiciji Dogona pominju se Nomosi, koji su došli sa prijateljske zvezde Sirijus. Nomosi su poznati kao napredna bića koja su se takođe pojavljivala u brojnim povezanim mitovima u sumerskim i mesopotamijskim kulturama.
Prijateljska zvezda Sirijus ima eliptičnu orbitu od 50 godina i ne može se videti golim okom. Prema nekim istraživanjima, moderni astronomi nisu znali da prijateljska zvezda postoji dok nije otkriven mit Dogona.
[adsenseyu1]
U njemu se govori o tome kako su Nomosi doneli znanje sa Sirijusa sa sobom i ostavili iza sebe nekoliko artefakata.
Jedan artefakt koji oslikava sazvežđe Sirijusa star je 400 godina, što je oko 230 godina pre nego što su astronomi saznali za prijateljsku zvezdu.
Dogoni su prvi put dokumentovani tokom studije od nekoliko godina koju je sproveo antropolog Marsel Griol.
U njegovim beleškama mogu se naći razgovori između Griola i starešine Dogona po imenu Ogotemeli, koji pominje više prijateljskih zvezda u sistemu Sirijusa.
Takođe postoje navodi da su Nomosi dolazili u par navrata velikim svemirskim brodom, a prema istim beleškama, Dogoni su znali za prstenove Saturna i različite satelite Jupitera.
[adsenseyu4]
Svakih 60 godina, Dogoni slave ciklus Sirijusa A i Sirijusa B.
Misterije Dogona pominju još jednu zvezdu u sistemu koja bi se mogla nazvati Sirijus C ako bi je potvrdili moderni teleskopi. Veruje se da Nomosi naseljavaju planetu koja orbitira oko Sirijusa C, mada savremena nauka ne vidi sazvežđe Sirijus kao mogućeg kandidata za život.
Kredo Mutva (94), Zulu šaman ili „sanusi“ u Južnoj Africi, tvrdi da postoji slika visokih, plavookih, plavokosih bića koja su afrička plemena videla dugo pre nego što su se pojavili Evropljani.
[adsenseyu1]
Kredo, zvanični istoričar nacije Zulu, rekao je da su, kada su Evropljani prvi put došli, Afrikanci mislili da su se vratili beli „bogovi“ koje su nazivali Mcungu. Oni su zato nazivali Evropljane tim imenom, a koriste ga i danas.
Slično su odreagovali narodi u srednjoj Americi kada su Kortes i njegovi španski osvajači došli 1519. godine, misleći da je on Kvecalkoatl, Bog opisan kao visok, bradat i prodornih plavih očiju.
Pernati zmijski Bog se pojavljuje u mnogim drevnim kulturama i mezoameričkim legendama. Inke su ga nazivale Virakoča, Maje Kukulkan, a Asteci Kvecalkoatl. U srednjoj Americi su ga zvali Gukumac, a u Palenki, Zamni i Izamalu su ga zvali Votan. On i njegovi „ljudi“ su opisivani kao bradati, bele kože i dubokih plavih očiju.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
