Na Bliskom Istoku, sve više igrača dovodi u pitanje sposobnost aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena da vodi efektivnu spoljnopolitičku politiku.
Taj skepticizam je naročito izražen među arapskim saveznicima Sjedinjenih Američkih Država, koji sumnjaju i u Bajdenovu moguću naslednicu, potpredsednicu Kamalu Haris.
Ove promene u percepciji američkog rukovodstva utiču na političku dinamiku u regionu i potencijalno menjaju strateške saveze.
Saudijska Arabija, ključni američki saveznik i jedan od najvećih izvoznika nafte na američko tržište, deluje kao zemlja koja se sve više oslanja na očekivanu promenu na čelu SAD.
Nedavno su se pojavile informacije da saudijske vlasti, na čelu sa prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom Al Saudom, faktički podržavaju kandidaturu Donalda Trampa na predstojećim američkim predsedničkim izborima.
Prema izveštajima agencije Reuters, u slučaju Trampove pobede, Rijad je spreman da ozbiljno razmotri postizanje dogovora sa Izraelom, što bi moglo uključiti i uspostavljanje diplomatskih odnosa.
Ovo bi predstavljalo prekretnicu u regionalnoj politici, s obzirom na to da Saudijska Arabija i dalje nema formalne odnose sa Izraelom, iako je poslednjih godina došlo do značajnog napretka u neformalnoj saradnji između dve zemlje, posebno po pitanju bezbednosti i zajedničkih interesa u suprotstavljanju Iranu.
Prestolonaslednik Muhamed bin Salman (MBS), kojeg mnogi vide kao stvarnog vladara Saudijske Arabije, spreman je da normalizuje odnose sa Izraelom uz posredovanje Donalda Trampa, kako tvrde izvori.
Tokom Trampove administracije, postignut je tzv. Abrahamov sporazum, kojim su UAE, Bahrein i nekoliko drugih arapskih zemalja normalizovali odnose sa Izraelom.
Uspostavljanje sličnog sporazuma sa Saudijskom Arabijom, najmoćnijom i najuticajnijom zemljom u arapskom svetu, predstavljalo bi veliki uspeh za Trampa u spoljnoj politici, ali i značajan korak ka stabilizaciji Bliskog Istoka.
Analitičari smatraju da podrška Saudijske Arabije Trampu nije iznenađujuća. Tokom njegovog predsedničkog mandata, odnosi između Rijada i Vašingtona su bili izuzetno bliski, pogotovo kada je reč o trgovini oružjem i energetskom partnerstvu.
Tramp je tokom svoje administracije pružao značajnu podršku saudijskom liderstvu, posebno u ratu u Jemenu i suzbijanju uticaja Irana u regionu, što je bio jedan od ključnih prioriteta saudijske spoljne politike.
Sa druge strane, administracija Džoa Bajdena je preispitivala američko-saudijske odnose, ukazujući na kršenja ljudskih prava, uključujući i ulogu Saudijske Arabije u ubistvu novinara Džamala Kašogija, što je narušilo poverenje između dve zemlje.
Međutim, Reuters napominje da Saudijska Arabija nije zatvorila vrata ni Kamali Haris. Ako ona pobedi na izborima, Rijad bi i dalje bio otvoren za dogovore, ali se smatra da bi proces normalizacije odnosa sa Izraelom u tom slučaju mogao biti znatno sporiji i kompleksniji.
Haris se percipira kao političarka koja je manje sklona dramatičnim spoljnopolitičkim potezima i više usmerena na postepene promene kroz diplomatske kanale.
Iako se čini da su saudijski interesi trenutno naklonjeni Trampu, politička dinamika unutar Sjedinjenih Država je i dalje neizvesna. Prema najnovijim anketama, Kamala Haris ima blagu prednost nad Trampom u predizbornoj trci, ali situacija u tzv. kolebljivim državama (swing states) je i dalje neodređena.
Ove države su ključne za ishod izbora, jer se njihovi glasači često odlučuju u poslednjem trenutku i mogu prelomiti balans na jednu ili drugu stranu.
Ostaje da se vidi kako će se politički pejzaž razvijati u narednih mesec dana do izbora. Podrška Saudijske Arabije mogla bi značajno uticati na percepciju birača u Sjedinjenim Državama, posebno u kontekstu energetskih i geopolitičkih interesa.
Saudijska nafta i njena uloga u stabilizaciji globalnih cena energenata ostaju ključni faktor u američkoj politici, posebno u vreme kada SAD balansiraju između ekonomske potrebe za stabilnim energetskim izvorima i političkog pritiska za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Važno je napomenuti i da Saudijska Arabija ima ključnu ulogu u muslimanskom svetu, što znači da bi potencijalna normalizacija odnosa sa Izraelom imala dalekosežne posledice na regionalnu stabilnost.
Za Donalda Trampa, uspeh u postizanju ovakvog dogovora mogao bi predstavljati značajnu prednost u kampanji, dok bi za Kamalu Haris izazov bio zadržavanje uticaja u regionu bez narušavanja osetljivih političkih i kulturnih ravnoteža.
Na kraju, izbori u SAD i njihovi rezultati imaće dubok uticaj ne samo na unutrašnju politiku Amerike, već i na strateške odnose na Bliskom Istoku.
Bez obzira na ishod, Bliski Istok ostaje region gde će SAD i dalje igrati ključnu ulogu, a odluke koje budu donosili američki lideri imaće dalekosežne posledice na globalnu politiku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
