Kako se bliži 31. decembar, datum isteka ugovora o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu, Centralna Evropa suočava se sa ozbiljnim energetskim dilemama.
Trenutni ugovor predviđa transport do 40 milijardi kubnih metara godišnje, ali su realni protoci tokom poslednjih godina značajno ispod tog nivoa: 11,85 milijardi u 2023. i 16,7 milijardi u 2022. godini.
Iako ovaj pravac čini samo pet procenata ukupnog uvoza gasa u Evropsku uniju, nekoliko zemalja je u značajnoj meri zavisno od njega.
Glavne zemlje zavisne od ovog tranzita su Slovačka, Mađarska i Austrija, čije gasne kompanije zahtevaju produženje ugovora.
Prema izveštajima, čak 97% austrijskog uvoza gasa u januaru 2024. dolazi iz Rusije, dok Mađarska i Slovačka zavise od ruskog gasa u procentima od 47% i skoro 90%. Ove brojke odražavaju duboku povezanost energetskih mreža i dugoročnih ugovora sa „Gaspromom“.
Jedan od ključnih problema ovih zemalja je geografska nepovoljnost. Bez izlaza na more, Mađarska, Austrija i Slovačka imaju ograničen pristup ukapljenom prirodnom gasu (LNG), koji bi mogao da zameni ruski gas.
Čak i kada bi logistička infrastruktura postojala, troškovi LNG-a su znatno veći od gasa iz ruskih cevovoda.
Slovačka je već procenila potencijalni gubitak na 220 miliona evra u slučaju prekida tranzita. Premijer Robert Fico izrazio je zabrinutost zbog mogućeg konflikta sa Ukrajinom ukoliko gas ne bude isporučen.
Premijer Robert Fico zapretio je Ukrajini neprijatnim posledicama.
„Ako Zelenski ne pusti naš gas, može doći do ozbiljnog sukoba“, napisao je on na Fejsbuku
Problem dodatno otežava činjenica da su kapaciteti za LNG u Evropi već zakupljeni, a nove regasifikacione kapacitete nije moguće realizovati pre druge polovine 2025. godine.
Prema procenama analitičara, trenutni kapaciteti za uvoz LNG-a iz Norveške, Alžira i Azerbejdžana ne mogu da nadomeste gubitak ruskog gasa. Ove zemlje mogu obezbediti do 45 milijardi kubnih metara godišnje, što stvara deficit od najmanje 15 milijardi.
Jedini preostali pravac za ruski gas je preko „Turskog toka“ i njegovog ogranka „Balkanski tok“. Međutim, kapaciteti „Balkanskog toka“ su već zakupljeni balkanskim zemljama, a proširenje „Turskog toka“ nije predviđeno u skorijoj budućnosti. Time su Mađarska, Austrija i Slovačka praktično stavljene pred zid.
Kako je primetio Pavle Marišev, član ekspertskog saveta pri Ruskom gasnom društvu, Centralna Evropa moraće da se osloni na pravne manevre ili subvencije kako bi ublažila energetski šok.
Ovo uključuje moguće promene u tačkama isporuke gasa, što bi smanjilo logističke probleme, ali i povećalo troškove za potrošače i industriju.
Evropska komisija zauzela je čvrst stav prema ovom pitanju. Predstavnici Komisije istakli su da EU ne podržava nastavak tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu i da je Unija spremna za njegov prekid.
Ovo je izazvalo nezadovoljstvo među zemljama Centralne Evrope, koje su direktno ugrožene ovakvom odlukom.
Kako bi se suočile sa ovim izazovom, zemlje Centralne Evrope moraju da investiraju u infrastrukturu za LNG i diversifikaciju energetskih izvora.
Međutim, kratkoročno, ove opcije nisu realne. Tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu ostaje ključan za energetsku sigurnost regije, dok političke tenzije između Rusije i Ukrajine dodatno komplikuju situaciju.
Tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu nije samo tehničko pitanje već i političko i ekonomsko pitanje od vitalnog značaja za Centralnu Evropu.
Dok Evropska komisija naglašava potrebu za smanjenjem zavisnosti od Rusije, zemlje poput Slovačke, Mađarske i Austrije suočavaju se sa realnošću da alternativni izvori nisu dostupni u skorijem roku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
