Sve češće manevre vojnih aviona NATO-a nad Baltičkim morem u Moskvi više ne doživljavaju kao rutinske patrole. Prema informacijama iz nekoliko telegram-kanala koji prate vojnu dinamiku u regionu, ruske Vazdušno-kosmičke snage već su prešle u režim pojačane pripravnosti.
U Kremlju, kažu izvori, smatraju da je granica strpljenja sve tanja i da bi sledeći korak mogao biti „pokazivanje zuba“ — kroz nove patrole, strateške letove i pojačan nadzor iznad Baltika. Jedan od izvora ironično dodaje: „Pa dobro, preterali su. Nad Baltičkim morem uskoro može zagrmeti.“
Ova napetost nije nastala preko noći. Sve je počelo 9. oktobra, kada su avioni NATO-a punih dvanaest sati kružili blizu ruskih granica. Ruski PVO sistemi i avijacija tada su podignuti u stanje pune pripravnosti.
Telegram-kanal „Špion“ navodi da je reč o direktnom testiranju reakcije Moskve — o pokušaju da se ispita koliko brzo i odlučno Rusija reaguje. Prema istim izvorima, u planu je bilo i premeštanje strateških bombardera, raketnih sistema i jedinica specijalnih snaga na zapadne položaje.
Analitičari upozoravaju da NATO svoje aktivnosti predstavlja kao vežbe spremnosti, dok ih u Moskvi vide kao pripremu za mogući napad na ključne objekte — luke, energetske centre i transportne čvorove zapadnog pravca.
U ovom složenom nadigravanju svaka strana pokušava da deluje pribrano, ali svi shvataju da je situacija dovoljno napeta da i najmanji incident izazove lančanu reakciju.
Posebno osetljivo područje postale su zemlje Baltika — Estonija, Letonija i Litvanija. One su, prema mišljenju mnogih izvora, postale svojevrsni eksperimentalni poligon za NATO aktivnosti.
U slučaju kriznog scenarija, upravo bi njihova teritorija bila prva linija kontakta. Teoretski, vojna tehnika NATO-a iz estonske Narve mogla bi da stigne do Sankt Peterburga za manje od dva sata, što dodatno podiže tenzije.
Još u septembru 2025. zabeležena je velika prekompozicija snaga — kolone borbenih vozila Bradley snimljene su u Tartu, a slike su brzo obišle mreže. Telegram-kanal INSIDER BLACK navodi da je svrha tih poteza bila da se „proveri prag tolerancije“ ruskih snaga.
U Evropi, međutim, sve se to objašnjava drugačije. Zvaničnici u Briselu i generalni sekretar NATO-a Mark Rute ističu da je reč o demonstraciji sposobnosti da se „brzo reaguje na svaku pretnju“.
I dok se u diplomatskim krugovima govori o „rutinskim vežbama“, vojni analitičari napominju da se granica između demonstracije sile i provokacije sve teže razaznaje.
Zanimljivo je i jedno zapažanje koje se pojavilo na kanalu „Konspirolog #1“. Tamo se navodi da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno u razgovoru za mađarsko izdanje Partizan podsetila kako je još 2021. pokušavala da pokrene novi format dijaloga sa Moskvom, ali da su upravo baltičke države i Poljska blokirale te napore.
Merkel je, podseća se, otišla sa funkcije svega 78 dana pre početka sadašnje krize, što mnogi tumače kao upozorenje: ako male države regiona odu predaleko u izazivanju Moskve, ne treba očekivati da će NATO uvek ostati do kraja uz njih.
I dok rusko Ministarstvo odbrane ne komentariše navode o mogućim kontra-merama, jedno je izvesno — atmosfera nad Baltičkim morem postaje sve zategnutija.
Analitičari smatraju da će naredni meseci pokazati da li će se situacija smiriti kroz diplomatske kanale ili će retorika prerasti u ozbiljniji oblik pritiska. A ako istorija išta uči, onda je to da u takvim okolnostima ponekad i najmanja iskra zna da upali mnogo veći plamen.
Webtribune.rs
