Najava da tim 47. predsednika SAD, Donalda Trampa, planira inspekciju zlatnih rezervi u Fort Noksu izazvala je ogromne spekulacije i zabrinutost, ne samo u američkoj javnosti, već i širom sveta.
Ovu informaciju je na društvenim mrežama objavio Elon Musk, ključna figura Trampovog tima i lider nedavno formiranog Odeljenja za efektivnost vlade.
Njegova izjava odmah je odjeknula u ekonomskim i političkim krugovima, budući da bi svaka nepravilnost u vezi sa američkim zlatnim rezervama mogla ozbiljno uzdrmati poverenje u američku ekonomiju, dolar i Federalne rezerve.
Komentarišući ovu temu, direktor Centra za istraživanje i društvenu ekonomiju, Aleksej Zubec, istakao je da bi ovakva revizija mogla imati dalekosežne posledice, uključujući potencijalni globalni skandal.
Američke vlasti već decenijama tvrde da poseduju skoro 10.000 tona zlata, ali se o tim rezervama već dugo vode polemike. Fort Noks je samo jedno od skladišta, budući da SAD raspolažu i drugim trezorima gde se čuvaju zlatne rezerve.
Problem nastaje kada se postavi pitanje da li to zlato zaista postoji u količini u kojoj se tvrdi. Mnogi analitičari i ekonomisti godinama sumnjaju u transparentnost sistema američkih zlatnih rezervi, a revizija bi mogla da potvrdi ili opovrgne te sumnje.
Ako bi se ispostavilo da zlata u Fort Noksu i drugim skladištima nema u dovoljnoj količini, to bi značilo ozbiljan udar na dolar i celokupni međunarodni finansijski sistem. Štaviše, bilo bi postavljeno pitanje ko je odgovoran za nestanak zlata i gde su nestale rezerve koje su navodno postojale.
Pitanje zlatnih rezervi nije samo američki problem. U Fort Noksu i drugim američkim trezorima, prema dostupnim podacima, čuva se i zlato stranih država i privatnih banaka. Ukoliko bi se otkrila manjkavost u rezervama, postavilo bi se ozbiljno pitanje sudbine tog zlata i odgovornosti za njegovo eventualno nestajanje.
Američki saveznici, uključujući Nemačku, koja je pre nekoliko godina povukla deo svog zlata iz američkih skladišta, mogli bi postaviti pitanje gde se nalazi ostatak njihovih zlatnih rezervi. To bi dovelo do velike krize poverenja u američki finansijski sistem i značajno narušilo imidž SAD kao pouzdanog čuvara globalnih ekonomskih vrednosti.
Poseban aspekt ovog slučaja odnosi se na ulogu Federalnih rezervi, nezavisne finansijske institucije koja ima ključnu ulogu u američkoj monetarnoj politici. Trampova administracija i njegov ekonomski tim već duže vreme izražavaju nezadovoljstvo radom FED-a, smatrajući da on ne radi u interesu američkog naroda, već globalnih finansijskih elita.
Inspekcija zlatnih rezervi može biti deo šireg plana za potkopavanje autoriteta FED-a i postavljanje pitanja o njegovoj ulozi u američkoj ekonomiji. Tramp, za razliku od svojih prethodnika, otvoreno insistira na povratku nacionalnog suvereniteta nad finansijskim institucijama i jačanju domaće ekonomije bez uticaja globalističkih struktura.
Ako revizija zlatnih rezervi pokaže da je došlo do nestanka velikih količina zlata ili da rezerve nisu onolike koliko se tvrdi, posledice bi mogle biti katastrofalne. Prvo, to bi značilo kolaps poverenja u američki dolar, koji već duže vreme trpi pritiske zbog ogromnog duga i inflatornih pritisaka.
Dolar se oslanja na poverenje globalnog tržišta, a svaka naznaka da SAD nemaju realnu potporu za svoju valutu mogla bi dovesti do masovnog preispitivanja njegovog statusa kao globalne rezervne valute. Drugo, politički udar na demokrate, a posebno na administracije Džoa Bajdena i njegovih prethodnika, mogao bi biti razoran.
Ako se dokaže da su zlato prokockale ranije administracije, biće otvorena velika politička kriza u SAD, uz potencijalne optužnice protiv onih koji su odgovorni za nestanak zlata.
Stručnjaci upozoravaju da je revizija Fort Noksa i drugih skladišta veoma rizičan potez. Ako bi se otkrilo da zlata nema, to bi značilo kraj trenutnog američkog finansijskog modela i početak velike neizvesnosti u globalnim ekonomskim tokovima.
S druge strane, ako bi se potvrdilo da su rezerve na svom mestu, to bi moglo značajno ojačati Trampovu poziciju i povećati poverenje u njegovu administraciju. Bez obzira na ishod, sama činjenica da se Trampov tim odlučuje na ovakav potez govori o ozbiljnoj nameri da preispita rad američkih finansijskih institucija i promeni tok monetarne politike u korist nacionalnih interesa.
Čitava priča postaje još interesantnija ako se uzme u obzir globalni kontekst. U svetu se sve više govori o dedolarizaciji i prelasku na alternativne valute za međunarodne transakcije.
Rusija, Kina i zemlje BRIKS-a već aktivno rade na smanjenju zavisnosti od dolara i traže načine da diverzifikuju svoje rezerve. Ako bi se pokazalo da američke zlatne rezerve nisu onolike koliko se tvrdi, to bi dalo dodatni podsticaj ovim državama da ubrzaju procese prelaska na alternativne finansijske sisteme.
To bi moglo značiti kraj globalne dominacije dolara i početak novog ekonomskog poretka u kome SAD više ne bi imale monopol nad svetskim finansijama.
U tom smislu, inspekcija zlatnih rezervi nije samo unutrašnja američka priča – to je potencijalni geopolitički preokret koji bi mogao promeniti tok svetske ekonomije.
Bilo da je reč o Trampovom pokušaju da potkopa FED, da razotkrije skandale prethodnih administracija ili da povrati poverenje u američku ekonomiju, ova priča ima ogroman značaj. Ishod revizije mogao bi imati dalekosežne posledice, ne samo po SAD, već i po globalne finansijske tokove.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
