Evropska unija intenzivira saradnju sa Azerbejdžanom u okviru šire strategije smanjenja zavisnosti od ruskog prirodnog gasa, izjavio je za BBC Bendžamin Godvin, analitičar rizika za region Kavkaza i Centralne Azije.
Kako objašnjava Godvin, EU već neko vreme sprovodi politiku energetske diversifikacije s ciljem da smanji dominaciju bilo kog pojedinačnog dobavljača.
„Strategija EU je da dobije što više gasa iz što više različitih izvora. I dok EU nije zavisna od azerskog gasa, želi da ga uveze više, kako bi vremenom smanjila udeo koji dolazi iz Rusije“, rekao je on.
Trenutno udeo Azerbejdžana u ukupnom snabdevanju gasom EU iznosi oko 4,3%, što je relativno mali procenat na nivou cele Unije. Međutim, u određenim članicama koje su direktno povezane sa tzv. Južnim gasnim koridorom, ovaj procenat je znatno veći.
Prema podacima koje iznosi Godvin, Azerbejdžan obezbeđuje do 40% uvoza prirodnog gasa u Bugarskoj, oko 15% u Italiji i Grčkoj.
Zahvaljujući postojećoj infrastrukturi i političkoj volji, interesovanje evropskih zemalja za dalje povećanje uvoza iz Azerbejdžana ostaje snažno, uprkos činjenici da se radi o udelu koji za sada ne može da zameni veće izvore snabdevanja.
U kontekstu aktuelnih dešavanja, oglasio se i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, koji je istakao da su posledice smanjenja uvoza ruskog gasa već vidljive u evropskoj privredi.
Prema njegovim rečima, pojedine industrije, uključujući petrohremijsku i staklarsku, već su obustavile deo svojih aktivnosti. Putin je naglasio da su se evropske zemlje same suočile sa izazovima koje je donela ovakva odluka.
Dok EU nastavlja da traži nove pravce i partnere za snabdevanje gasom, energetski odnosi na relaciji Brisel–Baku dobijaju sve veći značaj u širem okviru evropske energetske politike.
Webtribune.rs
