Donald Tramp je samo nekoliko sati nakon ključnog samita sa Vladimirom Putinom na Aljasci napravio iznenadni zaokret u svom pristupu prema sukobu u Ukrajini.
Prema pisanju brojnih američkih medija, aktuelni predsednik SAD sada se saglasio sa predlogom ruskog lidera da Moskva preuzme potpunu kontrolu nad Donbasom, dok bi linije fronta ostale zamrznute u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.
Samit dvojice lidera, dugo očekivan i praćen sa pažnjom u celom svetu, završen je bez formalnog dogovora. Ipak, sastanak se ocenjuje kao značajna „PR pobeda“ za Putina, posebno nakon što je Tramp povukao svoj raniji zahtev za prekid vatre i predložio prelazak na pregovore o sveobuhvatnom mirovnom sporazumu.
Takav zaokret, prema analitičarima, otvara mogućnost da Rusija nastavi borbene operacije bez bojazni od novih američkih sankcija, dok ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski trpi dodatni pritisak da razmotri kompromisne uslove.
Prema navodima „Vašington posta“, Zelenski ne želi da pristane na ustupanje teritorije, dok Tramp insistira na brzom dogovoru. On je, prema tim izvorima, poručio ukrajinskom predsedniku i evropskim liderima da prelazi sa zahteva za privremeno primirje na pregovore o trajnom sporazumu, u kojem bi Moskva dobila čitav Donbas.
Američki predsednik je istovremeno naglasio da su SAD spremne da razmotre bezbednosne garancije za Ukrajinu nakon postizanja dogovora. S druge strane, Putin je u obraćanju svojim saradnicima izjavio da smatra kako je susret bio „veoma koristan“ i da približava strane ka „pravim odlukama“.
Okvir plana koji se razmatrao podrazumeva razmenu teritorija: Rusija bi se odrekla manjih delova okupiranih područja, dok bi Ukrajina ustupila veći deo istočnih regiona koje Moskva još uvek ne kontroliše.
U samom predlogu, Kijev bi se povukao iz Donjecka i Luganska, dok bi Rusija pristala da zamrzne linije fronta u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. Međutim, Kijev je ranije jasno odbacio svaku mogućnost povlačenja iz Donjecka, koji se smatra ključnim odbrambenim uporištem.
Trenutno Rusija kontroliše ceo Lugansk i oko tri četvrtine Donjecka, ukupno približno 46.570 km², dok Ukrajina drži oko 6.600 km² u Donjeckoj oblasti. Predaja preostalog dela Donjecka značila bi dodatnih oko 53.200 km² za Moskvu, što se u poređenju može uporediti sa površinom Slovačke ili oko dve trećine teritorije Srbije.
Takav razvoj događaja potpuno bi promenio odbrambenu liniju Kijeva – prema procenama Instituta za proučavanje rata (ISW), gubitak Donjecka stavio bi ruske snage na granice oblasti koje su znatno teže za odbranu od sadašnjih položaja. To bi primoralo ukrajinsku stranu da ubrzano gradi nova utvrđenja na granicama Harkovske i Dnjepropetrovske oblasti.
U praktičnom smislu, ruske snage bi se tako pomerile 82 kilometra dalje na zapad, što bi otvorilo povoljnije polazne tačke za dalja dejstva. Upravo zbog toga, ukrajinsko rukovodstvo sa oprezom gleda na mogućnost ovakvog kompromisa.
Istovremeno, Zelenski danas putuje u Vašington kako bi sa Trampom razgovarao o potencijalnom dogovoru. Predsednik SAD je u izjavi za „Foks njuz“ naglasio da je sa Putinom postigao „veliki stepen saglasnosti“ i poručio da je „sporazum vrlo blizu“. Ipak, kako je dodao, „Ukrajina mora da se složi. Možda će reći ‘ne’“.
Ovim potezom otvara se novo poglavlje u složenim pregovorima, dok ostaje da se vidi da li će ukrajinsko rukovodstvo pristati na predlog ili nastaviti da odbija bilo kakve teritorijalne ustupke.
Webtribune.rs
