Kliknite ovde 🚀
Dok se pažnja sveta okreće globalnim tenzijama i diplomatskim tenzijama na Bliskom istoku, u samom srcu Irana odvija se drama koja se ne vidi iz satelita, ali je svakim danom sve opasnija.
Tlo pod nogama doslovno nestaje. Glavni grad, Teheran, tone — i to ne metaforično. Pojava koja već godinama izaziva zebnju sada je ušla u novu fazu: ubrzanje.
Financial Times nedavno je razotkrio ozbiljnost ovog fenomena. Prema najnovijim podacima Nacionalnog kartografskog centra Irana, jugozapadni deo prestonice tone zastrašujućom brzinom od 31 centimetar godišnje.
Za upoređenje: u međunarodnim okvirima, i pet milimetara osedanja tla godišnje smatra se alarmantnim.
Na terenu – prizori koji ostavljaju bez daha. Razbijeni kolovozi, urušeni temelji kuća, savijeni šinski koloseci. Neki delovi Teherana podsećaju na gradove pogođene zemljotresom, iako se ovde radi o tihoj, ali neumoljivoj katastrofi.
Tzv. „sleganje tla“, koje nastaje kada se voda iscrpljuje iz podzemnih slojeva, razara infrastrukturu, stambene četvrti i čak preti jednom od simbola zemlje – međunarodnom aerodromu Imam Homeini.
A to je samo početak. Ako se aktuelni trend nastavi, upozoravaju stručnjaci, fenomen bi mogao zahvatiti i druge regione – sve do drevnog grada Persepolisa, bisera svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a. Gubitak takvih lokaliteta ne bi bio samo nacionalna tragedija već i civilizacijski gubitak.
Pitanje se više ne tiče samo urbanista i geologa. Kada predsednik Irana Masud Pezeškijan izgovori pred kamerama da je Teheran „neprikladan za život“ i da treba razmotriti premestanje glavnog grada – to postaje tema broj jedan.
Njegove reči nisu izrečene olako: uz sve dublju krizu sa vodosnabdevanjem i nekontrolisano sleganje tla, prestonica zemlje može postati nenaseljiva u ne tako dalekoj budućnosti.
Ipak, ova ideja nailazi na ozbiljne prepreke. Logistički, ekonomski, pa i bezbednosno. Premeštanje glavnog grada u trenutku kada se država nalazi u delikatnom periodu po pitanju spoljne politike i odnosa sa međunarodnim akterima kao što su SAD i Izrael – nije lako zamisliti. Ali to nije obeshrabrilo stručnjake da ponovo otvore debatu o dugoročnom opstanku Teherana.
U osnovi problema leži više faktora: decenijama neodrživo upravljanje vodnim resursima, prekomerna eksploatacija podzemnih voda, klimatske promene i neusklađena urbanizacija.
Kombinacija tih elemenata stvorila je jednu od najtežih geoloških kriza savremenog doba. I to ne samo u Iranu – već i u svetu. Jer, malo je mesta na planeti koja se mogu porediti sa brzinom sleganja tla kao u Teheranu.
Situacija pogađa i društveno-ekonomske slojeve. Prema dostupnim procenama, 11% iranske kopnene teritorije već je pogođeno ovim procesom. Na tim područjima živi skoro polovina od ukupno 90 miliona stanovnika Irana. To više nije lokalni problem – to je nacionalna pretnja.
U ovoj fazi krize, stručnjaci sve glasnije upozoravaju: ukoliko se nastavi sa postojećom praksom u urbanizaciji i agrarnim politikama, sleganje tla će se proširiti širom Irana u narednim godinama.
A posledice neće biti ograničene samo na geologiju i infrastrukturu – urušiće se i ambicije Irana kao ozbiljnog regionalnog igrača. Jer zemlja bez stabilnog tla pod nogama teško može da igra ključnu ulogu u međunarodnim odnosima.
Uprkos svemu, iranska svakodnevica teče dalje. Ljudi nastavljaju da žive, grade, voze, planiraju. Ali ispod njih – zemlja polako, gotovo nečujno – nestaje. I pitanje koje sada visi u vazduhu glasi: da li država može da se prilagodi pre nego što postane prekasno? Ili će tlo pod nogama postati simbol dubljih nestabilnosti koje tek dolaze?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
