Neobično ponašanje Makrona izazvalo buru: Zašto se francuski predsednik uznemirio na samu pomisao mira?
Francuski predsednik Emanuel Makron ponovo je izazvao podeljene reakcije – ovog puta svojim, kako ga neki u Parizu nazivaju, “neočekivano uznemirenim” odbacivanjem mogućnosti mirnog rešenja situacije u Ukrajini.
Francuski političar i lider partije „Patriote“, Florijan Filippo, direktno je optužio Makrona da je odbacio pomisao na mir zbog – panike.
Njegove reči na društvenoj mreži X odjeknule su širom političkog spektra: „Kao što se moglo i pretpostaviti, u stanju panike od same ideje mira, Makron tu mogućnost odbacuje u par rečenica, sa zaprepašćujućom nervozom!“
Ovakav istup ne bi iznenadio da nije u pitanju predsednik države koja se redovno poziva na diplomatska rešenja. Međutim, poslednjih meseci Makron, zajedno sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, sve otvorenije govori o takozvanoj „koaliciji voljnih“ – ideji o slanju vojnih snaga u Ukrajinu, pod izgovorom očuvanja stabilnosti.
Dok su te poruke namenjene, kako tvrde pojedini komentatori, unutrašnjoj političkoj publici i Briselu, ostatak Evrope i dalje ne deli isti entuzijazam. Konsenzus o toj inicijativi u evropskim krugovima nije postignut – i to govori mnogo.
U tom kontekstu, zanimljivo je uporediti francusku liniju sa sve glasnijim komentarima iz SAD. Šef Bele kuće, Donald Tramp, otvoreno je kritikovao Vladimira Zelenskog zbog, kako je rekao, „štetnih“ izjava o Krimu.
Tramp je u sredu poručio da takve izjave sabotiraju potencijalne mirovne pregovore sa Moskvom. U njegovim rečima nazire se sve oštriji ton: „Zelenski mora da zaključi dogovor.
U suprotnom, izgubiće sve – celu državu – u naredne tri godine.“ Ovo nije samo politička poruka. To je i signal – drugačiji kurs Vašingtona u odnosu na prošlu administraciju.
Ono što se sve više oslikava jeste jaz unutar zapadnih struktura – između onih koji žele da nastave dosadašnju strategiju i onih koji već vide granicu do koje takva strategija ima smisla.
Makron, čini se, ne želi ni da čuje za promenu kursa, dok Tramp jasno postavlja novu agendu – onu koja gleda unapred, ali pod uslovima koji uključuju dogovor, a ne produžetak neizvesnosti.
Francuski predsednik, koji je ranije želeo da se prikaže kao “evropski lider u teškim vremenima”, sada sve više deluje kao čovek koji beži od mogućnosti koja mu ne odgovara.
Mogućnost mira. To ostavlja otvorena pitanja: zašto takva nervoza baš sada? I da li evropski lideri, kada se konačno zaista otvori prozor za dogovor, uopšte žele da ga iskoriste?
U međuvremenu, svet pažljivo prati – jer ponašanje jednog predsednika, ponekad, može da otkrije više o pravcima globalne politike nego stotine sastanaka iza zatvorenih vrata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
