Treba koristiti antibiotike samo kada je to neophodno: Možete li da prepoznate bakterijsku infekciju?
U Sjedinjenim Američkim Državama prosečni životni vek je 78 godina, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Pre jednog veka, većina Amerikanaca je živela samo do 55. godine. Jedan od najvećih razloga, zbog kog uživamo još dve decenije života, je široko rasprostranjena upotreba antibiotika.
[adsenseyu1]
Prekomerna upotreba antibiotika i nedostatak novih antibiotika, koje razvijaju farmaceutske kompanije, znači da bismo uskoro mogli da izgubimo te dragocene, dodatne godine života. Stručnjaci, poput direktora CDC-a, Toma Fridena, izazvali su uzbunu zbog teške situacije koja će pogoditi ljude u bliskoj budućnosti, ukoliko se ne uradi nešto na zaustaviljanju krize.
Eksperti fanatično rade na očuvanju efikasnosti antibiotika i edukuju zdravstvene radnike da ograniče njihovu upotrebu. Bez obzira na to, prekomerna upotreba ovih dragocenih lekova ostaje veliki problem i ubrzo bi mogla da rezultira onim što Friden naziva „bakterijom noćne more“ koja bi razvila oružje protiv svih, modernih, antibiotičkih lekova.
Jedini način da se spreči ova kriza jeste da svi mi budemo sigurni da koristimo antibiotike samo kada nemamo druge opcije. Da bismo to uradili, moramo tačno znati kada je preporučena upotreba antibiotika i kako uočiti bakterijsku infekciju, jer antibiotici nemaju moć protiv virusa ili parazitskih infekcija.
Zašto bakterije razvijaju otpornost na antibiotike
Antimikrobna rezistencija nije ništa novo. Zapravo, svaki put kada se uvede novi antibiotik, njegovi razvojni inženjeri znaju da je samo pitanje vremena kada će ciljane bakterije razviti otpornost na te lekove.
Studija objavljena u British Journal of General Practice objašnjava:
Svaki put kada se uvede novi antimikrobni lek, sledi otpornost na antimikrobne lekove, ponekad vrlo ubrzo, a to se dešava kod antibiotičkih, antivirusnih i antifungalnih terapija. Antimikrobno lečenje dovodi do selektivnog pritiska na organizam, pogodujući nastanku vrsta rezistentnih na lekove. Ovo nije novi problem: rezistencija na antibiotike se pojavila tokom decenije prvih kliničkih ispitivanja penicilina, sa više od 50 odsto rezistencije kod Stafilokokus aureus do kraja 1940-ih.
Jedini razlog zbog kog smo bili u mogućnosti da ostanemo ispred ovog obrasca antimikrobne rezistencije već dugi niz godina bio je stalni tok novih antibiotika koji se razvijaju. Međutim, u poslednje dve decenije broj kompanija koje proizvode ove lekove pao je sa 18 na samo četiri, a bakterije su počele da dobijaju rat.
[adsenseyu4]
Lekari propisuju antibiotike samo kada je to potrebno, zar ne?
Dakle, ustanovili smo koliko je važno koristiti antibiotike samo kada je neophodno, ali kako ćemo znati kada je to? Možda je logično pomisliti da te odluke treba da donesu naši lekari, ali statistike opovrgavaju ovu teoriju.
Iako antibiotici nemaju efekta na virusne infekcije kao što su kašalj, prehlade i grlobolja, studije pokazuju da više od polovine svih antibiotika, koji su propisani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, su za infekcije respiratornog trakta koje se ne mogu lečiti ovim lekovima.
Pa, kako da znamo da li je to bakterijska infekcija?
Časopis Beans, Bullets, Bandages & You daje neke korisne indikatore koji pomažu u određivanju da li je infekcija bakterijska:
- Češće uzrokuju gnoj nego virusne infekcije. Prisustvo gnoja, bubuljica može ukazivati na bakterijsku infekciju.
- Inficiranje rane ili infekcija kože je najčešće bakterijska.
- Infekcije respiratornog trakta gde je sluz bistra ili bela su verovatno virusne, dok zelena ili žuta sluz može ukazivati na prisustvo bakterija.
- Bakterijske infekcije često napadaju ubrzo nakon virusnih infekcija respiratornog trakta.
- Bakterijske infekcije uzrokuju povišenu temperaturu češće od virusnih infekcija.
Ako svi radimo na tome da koristimo antibiotike i tražimo od doktora da ih nam prepišu samo ako su nam neophodni, još uvek možemo da preokrenemo situaciju i zadržimo jedno od najvećih, medicinskih oružja, obezbeđujući sopstvenu dugovečnost.
BeansBulletsBandagesAndYou.com, NCBI.NLM.NIH.gov, AAFP.org, www.naturalnews.com
Webtribune.rs