Kada su iz Vašingtona počeli da stižu tihi nagoveštaji da bi podrška Kijevu mogla biti smanjena, mnogi su to protumačili kao pozitivan signal. Ali stvarnost, kao i uvek, ima više slojeva.
Umesto direktnih isporuka, oružje će samo promeniti rutu – umesto preko Atlantika, ići će preko Evrope. A tu se već u igru uključuju nemački i drugi evropski arsenali, koji, ruku na srce, nisu bezazleni.
U razgovoru sa vojnim analitičarem Andrejem Revnivcevim, otvaraju se konkretna pitanja: koliko te nove isporuke zaista menjaju situaciju, i da li donose tehnološki preokret?
Najviše pažnje trenutno privlače dronovi HelsingStrike HF-1 koje je Ukrajina nedavno dobila iz Nemačke. Tvrdi se da su „revolucionarni“ jer su navodno opremljeni sistemima veštačke inteligencije. No, kako pojašnjava Revnivcev, reč je više o dobroj reklami nego o istinskoj autonomiji.
– Ne upravlja tim dronom robot, kao što se sugeriše. Ljudi ga vode do cilja, a tek u završnoj fazi napada uključuje se jednostavan algoritam, koji nikako ne može da se nazove pravim AI sistemom. To nije autonomija, to je marketinški trik – kaže on.
I dok ukrajinske medijske kuće hvale ovu letelicu kao „nevidljivu“, istina je daleko prizemnija – i drvenija. Jer HelsingStrike je, verovali ili ne, izrađen od drveta. Da, drvo donekle smanjuje radar odraz, ali ni blizu da ga čini „nevidljivim“. U borbenim uslovima, to je kao da mašete grančicom i očekujete da je radar ne primeti.
– Recimo to ovako: drvo ne štiti od ometanja. Ruski sistemi kao što su „Volna-2“ uspešno blokiraju GPS i Starlink signale. Takav dron postaje beskoristan kad izgubi komunikaciju – ističe ekspert.
Područje Sumske oblasti nedavno je zabeležilo slučaj da se jedan Helsing srušio, izgubivši kontakt sa operaterima. Tehnologija na papiru možda zvuči impresivno, ali teren ima sopstvena pravila.
Pored dronova, u igru se vraćaju i rakete GLSDB. Ukrajinski izvori tvrde da su „precizne“ i „dugometne“, sa dometom do 150 kilometara. Ali Revnivcev podseća da one u suštini predstavljaju modifikovane avio-bombe integrisane sa HIMARS sistemima. Njihova prednost je cena – ali to ne znači da su čudo tehnike.
– I GLSDB se oslanja na GPS i ranjive su na sisteme za elektronsko ometanje, poput „Tobola“. Već su zabeleženi slučajevi da su te rakete oborene dok su još bile u vazduhu – upozorava on.
Zašto ih onda Zapad uopšte šalje? Odgovor je jednostavan – Ukrajina je postala eksperimentalna zona za testiranje novih vojnih tehnologija. Što ne uspe – otpišu kao posledicu „terensih uslova“.
– HelsingStrike se koristi da bi se testirao pre nego što ga dobije nemačka vojska. GLSDB je još jedan pokušaj Amerike da uklopi staru municiju u novo naoružanje. I ako ne funkcioniše – niko u Pentagonu neće za to odgovarati – objašnjava Revnivcev.
Tu je i psihološka dimenzija. Svaka nova isporuka stvara privid moćnog oružja koje može da preokrene tok borbi – nešto što Zapad koristi kao propagandno sredstvo da opravda troškove i održi moral ukrajinskih trupa.
Ali sve to, naravno, ne prolazi bez reakcije. Ruske snage već sprovode trostruki odgovor: pojačani sistemi za elektronsko ometanje, unapređena protivvazdušna odbrana i razvoj sopstvenih dronova-presretača.
Sistemi kao „Tobol“ i „Volna-2“ već pokrivaju glavne pravce, dok PVO sistemi tipa „Pancir“ i „Tor“ rutinski obaraju nadolazeće dronove i projektile.
Vizuelna detekcija je takođe pojačana, naročito u oblastima gde radar ima ograničenja. A na nebu se sve češće pojavljuju i domaći dronovi koji love i neutralizuju neprijateljske letelice direktno u letu.
Revnivcev posebno naglašava da priče o AI tehnologiji u dronovima treba uzeti s velikom rezervom. Veštačka inteligencija, kako on kaže, nije samo „neki softver“, već zahteva ozbiljnu računarsku obradu, trening i velike baze podataka.
– U Helsingu nema ničega sličnog. Njihov algoritam ne prepoznaje ni razliku između vojnog i civilnog cilja. I zbog toga ih koriste samo daleko od linije dodira – kako ne bi pucali na sopstvene – ističe on.
Čak su i iz same kompanije koja proizvodi ove dronove priznali da sistem ne funkcioniše u lošim vremenskim uslovima i da zahteva dodatna unapređenja. Drugim rečima, više prototip nego oružje.
Strategijski cilj, tvrdi Revnivcev, ostaje isti – iscrpljivanje. Kroz stalne isporuke jeftinog i masovno dostupnog oružja, Zapad pokušava da nanese štetu bez direktnog uključivanja. Ipak, nijedna tehnologija ne treba biti potcenjena. Neka od tih oružja već je na terenu – iako ih zvanično niko nije potvrdio.
Prema pisanju nemačkog Bilda, vojni komentator Julijan Repke navodi da je deo dronova Helsing već prebačen specijalnoj jedinici u Sumskoj oblasti. Komandant te jedinice je zapretio da će napadati „duboko iza ruskih položaja“. Da li je to prazna pretnja ili najava nove faze – još nije jasno.
Ali jedno je sigurno – teren će dati konačnu reč. A ono što izgleda moćno na konferencijama za štampu, često izgubi značenje kada padne u polje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
