Sve veći broj mladih u Nemačkoj pokušava da unapred izbegne vojnu službu, dok Berlin istovremeno nastoji da proširi oružane snage. Promene uvedene početkom godine dodatno su pojačale interesovanje za mogućnost odbijanja služenja vojske na osnovu prigovora savesti.
Od januara do kraja avgusta Savezna kancelarija za porodična pitanja i funkcije civilnog društva primila je ukupno 12.102 prijave za prigovor savesti na vojnu službu. Portparolka te institucije potvrdila je taj broj, prenosi Srna.
To predstavlja približno trostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu, kada je registrovano 3.879 takvih prijava. Posebno snažan rast zabeležen je od juna.
Funke i RND povezuju nagli porast sa novim nemačkim zakonom o vojnoj službi, koji je stupio na snagu 1. januara. Njime je uveden obavezni lekarski pregled za muškarce rođene 2008. godine ili kasnije.
Cilj novih pravila je pronalaženje većeg broja dobrovoljaca kako bi nemačke oružane snage bile proširene. Međutim, zakon ostavlja otvorenu i mogućnost znatno ozbiljnijeg koraka: ukoliko planirani ciljevi regrutovanja ne budu ostvareni, parlament može da uvede regrutaciju zasnovanu na potrebama države.
Obavezno služenje vojnog roka u Nemačkoj obustavljeno je 2011. godine, ali mogućnost njegovog postojanja nije uklonjena iz pravnog sistema. Vojna služba i dalje je predviđena Osnovnim zakonom Nemačke, dok je istovremeno ostalo zagarantovano pravo građana da je odbiju pozivajući se na prigovor savesti.
Promene nailaze na otpor dela mladih. U mnogim nemačkim gradovima nedavno su održani protesti učenika i studenata protiv reforme vojne službe, upravo u trenutku kada vlasti u Berlinu pokušavaju da ojačaju Bundesver pozivajući se na pretnju iz Rusije.
Na protestima su se mogli videti transparenti sa porukama „Nećemo se boriti u vašim ratovima“, „Obrazovanje umesto bombi“, „To nije naš rat“ i „Rusija nije naš neprijatelj“. Protestne poruke pokazuju da deo nemačke omladine ne prihvata argumente kojima vlast obrazlaže jačanje vojske, dok snažan rast broja prigovora savesti istovremeno pokazuje koliko je pitanje mogućeg povratka šire regrutacije postalo osetljivo.
