Zašto naučnici zagovaraju ideju da je naš svet simulacija? U svetu nauke, ali i u masovnoj svesti ljudi, poslednjih 20 godina kruži ideja da objektivna stvarnost ne postoji.
Svake godine ova ideja dobija nove pristalice i sledbenike kroz razne filmove poput Matriksa i naučne hipoteze o simulaciji univerzuma.
Najpoznatiji među njima je Ilon Mask, preduzetnik u oblasti novih tehnologija. Prema njegovom mišljenju, šanse da se nalazimo u simulaciji su vrlo velike. Hipoteza simulacije se bez sumnje pojavila zbog tehnikalizacije i kompjuterizacije nauke.
PROROČANSTVA MONAHINJE MARIJE: Predvidela je sve, ostalo je samo jedno i to ono NAJSTRAŠNIJEhttps://t.co/V67gbnj6ja
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 29, 2020
Od devedesetih godina prošlog veka, zajedno sa masovnom pojavom korišćenja kompjutera, naučnici iz različitih oblasti počeli su da koriste kompjutersko modeliranje i simulacije, pokušavajući da dobiju odgovore na pitanja o našem svetu.
Na kraju, neki naučnici, poput profesora sa Oksforda Nika Bostroma, tvrdili su da mi sami živimo u kompjuterskoj simulaciji koju je stvorila naprednija civilizacija.
Iste ideje se pridržavaju i nobelovci za fiziku iz 2006. godine, astrofizičar Džordž Smut i kosmolog Alan Gut sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu.
Prema rečima Smuta, svet oko nas je jedna od mnogih simulacija, a prema Gutu – univerzum može biti stvaran, ali je istovremeno i laboratorijski eksperiment.
„U principu, ništa ne sprečava mogućnost da je svemir nastao kao rezultat veštačkog Velikog praska“, kaže Gut.
Naravno, do danas ove teorije nemaju eksperimentalnu potvrdu i nije poznato da li će ih biti u budućnosti. Međutim, rasprava o tome da li je svemir simulacija već je dobila zamah u medijima kao i sledbenike u naučnoj zajednici.
A to znači da, ne samo predvidiva budućnost čovečanstva, već, doslovno, život svakog od nas zavisi od toga šta će naučnici uraditi sa ovom hipotezom, da li će je prihvatiti ili ne, i šta će u skladu sa tim odlučiti.
Webtribune.rs
