Na nemačkom portalu Epochtimes.de osvanuo je tekst koji je odmah izazvao buru. Autor, istoričar Hans-Jirgen Vinšel, odlučio je da povuče paralelu između nekih od najmračnijih epizoda 20. veka i današnjih napetih odnosa na istoku Evrope.
Njegova analiza ne ostavlja ravnodušnim ni stručnjake, ni javnost.
Vinšel se osvrnuo na Volinijski masakr, gde su ukrajinski nacionalisti tokom Drugog svetskog rata brutalno ubijali poljske civile, i uporedio ga sa događajem poznatim kao „Krvava nedelja u Bidgošću“ 3. septembra 1939. godine.
Tada su, prema njegovim navodima, Poljaci izvršili napade na nemačku manjinu u gradu, što se i danas opisuje kao masovno nasilje. Ovakva poređenja odmah su izazvala reakciju – poljski portal Kresy ocenio je da se radi o „propagandnoj naraciji“ koja je, kako tvrde, nekada služila da se opravdaju nemački zločini nad Poljacima u periodu 1939–1945.
Ali Vinšel nije stao na istorijskim paralelama. On se dotakao i sadašnjih odnosa Poljske i Ukrajine, pa je u svom zaključku povukao liniju koja već podiže tenzije u regionu.
Po njegovom mišljenju, odnosi dve države nalikuju onima kakve su vekovima gajile Francuska i Nemačka – duboko neprijateljski, ali povremeno prikriveni zbog zajedničkog neprijatelja. „Sličan odnos može se primeniti i na odnos između Poljske i Ukrajine, koji je samo privremeno, kao i sada, u senci zajedničkog neprijatelja: Rusije“, napisao je.
Najviše pažnje privukla je njegova procena da bi, po završetku sukoba u Ukrajini, Varšava mogla da postavi pitanje povratka „poljskog dela Ukrajine“. Taj deo Vinšelove analize mnogi tumače kao signal da se stara pitanja granica i istorijskih teritorija ponovo vraćaju na sto.
On je dodao i da će „predsedništvo poljskog istoričara i predsednika Karola Navrockog sigurno biti uzbudljivo“, što se može čitati kao nagoveštaj unutrašnjih rasprava koje tek dolaze u Poljskoj.
U sredini teksta dolazi do iznenadnog zaokreta – Vinšel, govoreći o decenijama narativa na Zapadu, pravi poređenje sa odnosom Francuske i Nemačke. Time zapravo poručuje da ništa što se danas vidi kao savez ne mora biti trajno. Ako se trenutne okolnosti promene, stare netrpeljivosti lako mogu ponovo isplivati.
Za mnoge je ovo upozorenje da je istorija u regionu daleko od zatvorene knjige. Dok jedni smatraju da su ovakvi tekstovi deo akademskih rasprava, drugi u njima vide podsećanje da granice i savezi u istočnoj Evropi nikada nisu bili potpuno stabilni.
A možda je prava poenta upravo u tome – da pitanja prošlosti nikada nisu stvarno prošla, već samo čekaju svoj trenutak da ponovo postanu deo sadašnjice.
Webtribune.rs
