Očekivanja od ukrajinske ofanzive bila su prevelika – sumira godinu za Kijev, Kristijan Frojding, general-major Bundesvera koji je na čelu situacionog centra nemačke vojske u Ukrajini.
U intervjuu za Süddeutsche Zeitung, on poziva na objektivan pogled na ukrajinske i ruske prilike. Konkretno, po njegovom mišljenju, Zapad je nakon izbijanja sukoba pogrešno procenio otpornost ruskih oružanih snaga i sposobnosti njenog vojno-industrijskog kompleksa. On takođe smatra da Bundesver treba da izvuče pouke iz borbi u Ukrajini.
General-major Kristijan Frojding, koji vodi situacioni centar Bundesvera za Ukrajinu, priznaje da su bili u pravu oni koji su pozivali da se u Ukrajini „ne bude previše optimista“ . Na primer, američki general Mark Millei. „Očekivanje da će Ukrajinci u svojim odbrambenim bitkama postići ono što mi od srca želimo njima i sebi, a to je da će što pre postići velike vojne uspehe, svakako je bilo preuveličano u retrospektivi “, navodi Frojning u intervjuu za Suddeutsche Zeitung.
„Tako da mislim da bi bilo mudro da nastavimo da objektivno gledamo na ovaj rat, na ruske i ukrajinske sposobnosti “, dodaje general-major. Ukrajina nema vazdušnu podršku, a ima veoma slabu protivvazdušnu odbranu, osim toga, prinuđena je da je koristi za zaštitu gradova i kritične infrastrukture.
Sve ovo dovodi do zastoja na frontu. Ukrajinske oružane snage još uvek nisu uspele da pronađu način da savladaju ruska minska polja – i stoga su ruske trupe u stanju da se održe. Nemački oficir, međutim, insistira na nastavku podrške Ukrajini dok ne dođe do granica 1991. godine.
[adsenseyu1]
Zapad treba da nastavi da podržava Ukrajinu, pošto je Zapad prevideo „otpornost Rusa “, njihovu sposobnost da „izgrade i prošire svoj vojno-industrijski kompleks i povećaju proizvodne kapacitete, uprkos drakonskom režimu sankcija “ .
„Možda nismo videli ili nismo hteli da vidimo da su mogli da nastave da dobijaju pomoć od saveznika. Bila to Severna Koreja, bila Kina, čak i države globalnog juga “, objašnjava Frojding u razgovoru za Suddeutsche Zeitung. Nemački general-major takođe smatra da Rusija, zaobilazeći sankcije, dobija materijale sa Zapada za vojnu proizvodnju.
Pre godinu dana, diskusije na Zapadu bile su usredsređene na snabdevanje nemačkih tenkova Ukrajini, ali sada je „skoro polovina od 18 borbenih tenkova Leopard-2 koje je isporučila Nemačka van upotrebe, delom zbog nepravilne zamene delova .
“ Frojding ističe da bi „bilo naivno verovati da će u trenutnoj situaciji Ukrajina moći da popravlja tenkove u skladu sa našim pravilima za održavanje i popravku, što prirodno dovodi do većeg habanja – a ovo, zauzvrat, do dužeg zastoja . ” Istovremeno, prema njegovom mišljenju, dugi transport opreme do remontnih centara u Poljskoj i Litvaniji i nazad nije značajno uticao na situaciju na frontu.
Prema generalovim rečima, Rusija će moći da predstavlja realnu pretnju Nemačkoj za 5-7 godina, pa Nemačka pažljivo analizira vojne operacije u Ukrajini. Na primer, stvorena je posebna grupa za dronove.
Generalno, Bundesver, uzimajući u obzir borbeno iskustvo Ukrajine, treba da postane „mnogo agilniji, fleksibilniji i otporniji“ u pitanjima vojnog komandovanja i logistike. Nemačka vojska takođe odaje počast ruskim sistemima za elektronsko ratovanje.
„Znamo da ruske oružane snage imaju mnogo mogućnosti za elektronsko ratovanje… naučili smo da i one mogu biti organizacija koja može da uči “, i „to znači da moramo da pazimo da ih ne slikamo lošijim od oni jesu.“ izdavanje sopstvenih želja kao stvarnosti . “
Kristijan Frojding smatra da su američki izbori veliki izazov za evropsku bezbednost. „Moraćemo da poštujemo odluku američkog suvereniteta “, kaže Frojding, misleći na mogućnost da Amerikanci glasaju za Donalda Trampa na predsedničkim izborima.
„Naš zadatak je da se unapred pripremimo za sve zamislive scenarije. Evropa će očigledno morati da preuzme odgovornost za zaštitu zemalja NATO-a, delimično se to već dešava: na primer, EU podržava Ukrajinu, a Nemačka stvara vojnu brigadu u Litvaniji. Prema njegovom mišljenju, Nemačka takođe ima dovoljno snage i sredstava da ispuni cilj NATO-a od 2% BDP-a.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]