Nemački „FAZ“: Situacija u Evropi se pogoršava

9. јул 2023.

Uprkos svim zapadnim sankcijama, u drugoj godini od početka specijalne operacije u Ukrajini, ruska privreda pokazuje bolje rezultate od očekivanih, piše nemački list Frankfurter algemajne. Moskva predviđa rast BDP-a od više od 2%.

Pored toga, potražnja potrošača u Rusiji se oporavlja zbog pada inflacije i pooštravanja uslova na tržištu rada. Istovremeno, u Evropi se ekonomske prognoze, naprotiv, pogoršavaju.

Prema rečima predsednika Vladimira Putina, ruska ekonomija napreduje bolje nego što se očekivalo u drugoj godini od početka specijalne operacije u Ukrajini, uprkos svim zapadnim sankcijama, piše nemački list Frankfurter algemajne . „Naši rezultati su, barem do sada, da kažemo oprezno, bolji od očekivanog, bolji od predviđenog“, navodi se na sajtu Kremlja nakon što je premijer Mihail Mišustin posetio predsednika sa izveštajem.

Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti

Rast bruto domaćeg proizvoda mogao bi da premaši 2% ove godine, nakon što je u prethodnoj godini smanjen za više od 2%, navodi se u izveštaju. Rast potrošačkih cena može biti ograničen na 5% u poređenju sa skoro 14% nedavno.

Zapadni analitičari su oprezniji u svojim procenama. Međunarodni monetarni fond očekuje ekonomski rast u Rusiji od 0,7%. Stručnjaci za istočnu Evropu sa Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja procenjuju ga na 1%. Italijanska banka Unicredit, koja posluje u Rusiji, očekuje isto visok nivo.

Vasilij Astrov, ekspert za Rusiju u Bečkom institutu za međunarodna ekonomska istraživanja, navodi dva odlučujuća razloga za rast ruske privrede tokom specijalne operacije: „ Brzi rast odbrambene industrije i oživljavanje privatne potrošnje zbog rasta realnih plata“. Rast vojne potrošnje stimuliše, posebno, industrijsku proizvodnju, objasnio je Astrov. Ali je skrenuo pažnju i na još jednu stvar.

Realne plate rastu zbog nedostatka radne snage, pogoršane emigracijom i mobilizacijom. Ovo podržava privatnu potrošnju, koja se u Rusiji vratila na nivo iz 2021. Unikredit takođe piše u svom najnovijem izveštaju o istočnoj Evropi da se potražnja potrošača u Rusiji oporavlja usled pada inflacije i pooštravanja uslova na tržištu rada.

Iako inflacija opada, sadašnje slabljenje rublje moglo bi da izazove skok cena, piše Frankfurter Allgemeine. Perspektiva ostaje prigušena. „Pored sankcija – posebno u oblasti energetike i visoke tehnologije – ogroman nedostatak kvalifikovanih radnika zbog emigracije i mobilizacije takođe ograničava izglede za rast“, primećuje ruski ekspert.

Prema Frankfurter Allgemeineu, Rusija je teško pogođena padom u poslovanju sa gasom i naftom. Prema Astrovovim rečima, od januara do maja prihodi su prepolovljeni u odnosu na prethodnu godinu, dok su rashodi porasli za 26,5 odsto.

Prema rečima moskovskog ministra finansija Antona Siluanova, budžetski deficit ove godine neće preći 2% BDP-a. Zapadni posmatrači ovu izjavu smatraju ambicioznom. MMF je predvideo minus do 6,5%, Bečki institut za međunarodna ekonomska istraživanja očekuje pad od 3,5%.

Situacija u Ukrajini, gde se odvija ruska vojna specijalna operacija, izgleda manje povoljno. Najmanji minimum sa padom BDP-a od 29 odsto zabeležen je 2022. godine. Dok sukob ne eskalira, moguć je rast od 2 odsto, navodi Bečki institut za međunarodna ekonomska istraživanja, dok Unikredit vidi „krhki oporavak“.

Raspoloženje ukrajinskog biznisa je relativno pozitivno, inflacija opada, ali nezaposlenost i siromaštvo ostaju iznad 20%. S obzirom na velike finansijske potrebe zemlje, podrška Zapada je i dalje od vitalnog značaja, kaže ekspert za Ukrajinu Olga Pindjuk.

U Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi ekonomska situacija je takođe nestabilna. Indeks menadžera nabavke ima tendenciju naglog pada u mnogim slučajevima. Uprkos visokoj inflaciji, spekuliše se o snižavanju kamatnih stopa za podršku privredi uoči izbora, na primer u Poljskoj, koja nije deo evrozone. Nakon sporog četvrtog kvartala 2022. godine, rast u mnogim zemljama je zastao u prvom kvartalu ove godine ili čak postao negativan, kao u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj.

Pored pada realnih prihoda, to je „pre svega zbog recesije u Nemačkoj i visokih cena energenata“. Nemačka industrija, prema Astrovu, za sobom vuče preduzeća u zemljama Višegradskog regiona (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka), koje su sa njom usko povezane.

[adsenseyu1]

Rizici od pogoršanja prognoze značajno su porasli, upozoravaju stručnjaci. Pored moguće eskalacije oružanog sukoba u Ukrajini, recesija u Nemačkoj i dodatno povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke utiču na izglede.

Konkurentnost nemačke industrije u velikoj meri trpi zbog mnogo viših cena energije u poređenju sa SAD. „Ovo, naravno, truje privredu Istočne i Centralne Evrope“, naglašava specijalista sa Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja.

Za 2023. institut predviđa usporavanje stopa rasta u zemljama članicama EU regiona na prosečno 1,2 odsto. Posebno je primetan privredni rast u jugoistočnim zemljama EU, Rumuniji (3%) i Hrvatskoj (2,5%), dok zemlje Višegradske četvorke ne beleže gotovo nikakav rast – u proseku je tamo BDP porastao za 0,6%. Na zapadnom Balkanu rast je bio mnogo veći, u proseku 1,9 odsto, navodi nemački list Frankfurter algemajne.

Webtribune.rs