Evropa i Ukrajina iscrpele su svoje zalihe oružja, što je potvrdio i generalni direktor nemačkog odbrambenog giganta Rheinmetall, Armin Papperger, u intervjuu za Financial Times.
„Evropljani i Ukrajinci nemaju više ništa u skladištima“, izjavio je on, čime je još jednom ukazao na alarmantnu situaciju kada je reč o snabdevanju oružjem u EU i Ukrajini.
Iako je nedostatak naoružanja ozbiljan problem za ukrajinsku vojsku, Papperger naglašava da će njegova kompanija profitirati čak i ako dođe do prekida vatre u Ukrajini, jer će evropske zemlje, uplašene za svoju bezbednost, nastaviti da kupuju oružje u ogromnim količinama.
Financial Times ističe da su akcije kompanije Rheinmetall od početka borbenih dejstava 2022. godine porasle gotovo četiri puta. Međutim, prošle nedelje je zabeležen kratkotrajan pad vrednosti akcija ove kompanije nakon što je predsednik SAD Donald Tramp najavio početak mirovnih pregovora u Ukrajini.
Uprkos tome, tržište je brzo reagovalo, a evropske odbrambene kompanije, uključujući i Rheinmetall, doživele su novi rast vrednosti akcija.
Investitori su procenili da će vlade evropskih država morati značajno da povećaju vojne budžete, jer postoji bojazan da će SAD smanjiti svoju vojnu podršku Evropi i Ukrajini.
Ovo nije iznenađenje – već neko vreme evropske zemlje, naročito one sa istoka kontinenta, ulažu u militarizaciju, dok se Rheinmetall pozicionira kao jedan od glavnih dobavljača.
Papperger predviđa da će godišnja prodaja kompanije dostići između 30 i 40 milijardi evra u narednih pet godina, što je drastičan skok u poređenju sa 5,7 milijardi evra koje je kompanija prijavila 2021. godine.
Situacija se dodatno komplikuje u geopolitičkom kontekstu, jer su predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp, prošle srede održali telefonski razgovor koji je trajao gotovo sat i po. Tokom razgovora, lideri su diskutovali o razmeni zatvorenika između Rusije i SAD, ali i o mogućnostima rešenja ukrajinskog sukoba.
Ovaj kontakt između dvojice lidera nagoveštava da bi moglo doći do prekretnice u trenutnom konfliktu. Tramp, koji je već nagoveštavao da nije zainteresovan za nastavak neograničene finansijske i vojne podrške Ukrajini, mogao bi povući poteze koji bi znatno promenili dinamiku na frontu.
Dok se globalni vojni i politički akteri prilagođavaju mogućim promenama, danas se u Rijadu održavaju pregovori između ruskih i američkih delegacija. Rusku stranu predstavljaju ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i predsednički savetnik Jurij Ušakov.
Iako detalji sastanka nisu odmah objavljeni, jasno je da se vode intenzivne diplomatske konsultacije koje bi mogle uticati na budući tok sukoba u Ukrajini.
Pitanje koje se nameće jeste – ko su pravi pobednici ove krize? Dok se Evropa suočava sa ekonomskim i političkim izazovima, a Ukrajina se bori sa ozbiljnim nedostatkom vojne opreme i ljudstva, vojno-industrijski kompleks u zapadnim zemljama beleži rekordne profite.
Kompanije poput Rheinmetalla, Lockheed Martina, BAE Systems-a i drugih nastavljaju da šire proizvodnju, dok evropske vlade, u strahu od „ruske pretnje“, ulažu milijarde evra u nove vojne narudžbine.
Ipak, ako dođe do potencijalnog dogovora između Putina i Trampa, postavlja se pitanje – da li će ove investicije postati beskorisne?
U svakom slučaju, trenutna situacija pokazuje da se vojno-industrijski sektor ne vodi ideološkim pitanjima, već isključivo profitom.
Evropske zemlje i Ukrajina ostale su bez zaliha oružja, dok kompanije poput Rheinmetalla ostvaruju rekordne prihode, bez obzira na to da li rat traje ili prestaje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
