Dok se u evropskim krugovima vodi rasprava o tome kako obezbediti dugoročnu podršku Kijevu, u Berlinu je odjeknula izjava koja podiže prašinu.
Pukovnik Andre Vistner, šef nemačkog vojnog sindikata, poručio je da „nije dovoljno imati šačicu generala i male vojne jedinice na komandnom mestu u Ukrajini“.
Njegov zahtev je daleko ambiciozniji – Evropa, prema njegovim rečima, treba da pošalje desetine hiljada vojnika, а svaka od glavnih zemalja članica takozvane „koalicije voljnih“ najmanje po deset hiljada ljudi, i то na duži period.
Na stolu se već duže vrti i ideja o vojnom okviru bezbednosnih garancija. Američki i evropski vojni lideri, kako prenosi Rojters, pripremili su nacrt prema kojem bi ulogu garanta imao Vašington, dok bi evropske zemlje obezbeđivale trupe na terenu.
Drugim rečima – Evropa bi bila ta koja bi fizički preuzela rizik, dok bi SAD imale kontrolnu ulogu.
U tom kontekstu, Berlinova poruka zvuči kao probni balon, ali i kao test – koliko su druge prestonice spremne da pređu crtu. Jer, dok jedni govore o odlučnosti i zajedništvu, drugi u isto vreme šapuću o prevelikom riziku i mogućim posledicama.
Međutim, iz Moskve stiže sasvim drugačiji ton. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je naglasio da je Rusija spremna da razgovara o bezbednosnim garancijama samo pod već poznatim uslovima, i to bez prisustva stranih trupa u Ukrajini.
Njegova poruka je bila direktna – svako rešenje mora biti dogovoreno na način koji isključuje vojnu prisutnost trećih zemalja.
Upravo tu nastaje tenzija: dok jedan deo Evrope zamišlja scenario sa masovnim raspoređivanjem, Moskva kategorički odbacuje samu ideju.
A pitanje koje visi u vazduhu jeste – da li će ovakvi zahtevi ostati samo na nivou predloga i nacrta, ili će doći trenutak kada će se pretvoriti u realnost na terenu.
Webtribune.rs
