Nemačka se priprema za moguće promene u rasporedu američkih snaga u Evropi, nakon što su mediji preneli da administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa planira da povuče do 30 odsto trupa sa evropskog kontinenta.
Magazin Politico navodi da bi takav potez izazvao zabrinutost u Berlinu, a poziva se na izvore unutar NATO-a koji ukazuju da bi se radilo o „značajnom pregrupisavanju snaga“.
Trenutno se na teritoriji Nemačke nalazi oko 35.000 američkih vojnika, u okviru ukupnog kontingenta od približno 90.000 američkih trupa raspoređenih širom Evrope.
Prema navodima izveštaja, zvaničnici u Berlinu već su u kontaktu sa svojim američkim kolegama, a pitanje potencijalnog povlačenja trebalo bi da bude razmatrano tokom posete nemačkog ministra odbrane Borisa Pistoriusa Vašingtonu 28. jula. Detalji ovih razgovora, međutim, još nisu poznati.
Inicijativa o smanjenju broja američkih vojnika potekla je od zamenika šefa za vojno-politička pitanja u Pentagonu, Elbridža Kolbija, koji je pokrenuo proceduru „ponovne procene mogućnosti“ SAD, najavljene za septembar.
Slična analiza prethodno je korišćena kao osnov za privremeno obustavljanje pomoći Ukrajini, uz obrazloženje da su rezerve iscrpljene.
Kako navodi Politico, američka administracija razmatra premeštanje vojnog osoblja iz Evrope u indo-pacifički region, u cilju strateškog pozicioniranja u odnosu na Kinu. Takođe se pominje i moguća relokacija ka Bliskom istoku, kao odgovor na pogoršanje bezbednosne situacije u tom delu sveta.
Predsednik Tramp ranije je najavio da će SAD povući oko 20.000 vojnika iz Evrope – isti broj koji je prethodno poslat na kontinent tokom mandata njegovog prethodnika, Džoa Bajdena, 2022. godine.
U svetlu mogućih promena, pojedini američki zvaničnici ukazuju na potrebu evropskih saveznika da preuzmu veći deo odgovornosti za svoju bezbednost. „Sada je vreme da vi, Poljaci, investirate u svoje oružane snage, jer ne možete pretpostaviti da će američko prisustvo trajati zauvek“, poručio je Pit Hegset, zvaničnik Pentagona.
S druge strane, američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker izjavio je da Vašington ostaje posvećen partnerstvu i da „neće biti iznenađenja niti praznina u strateškom okviru Evrope“.
Prema pisanju Politica, planirano smanjenje trupa iznenadilo je nemačke vlasti. Nedavno postavljeni kancelar Firdrih Merc uspeo je da postigne određene dogovore s administracijom Donalda Trampa oko isporuke naoružanja, ali bi novo pregrupisavanje američkih trupa moglo da utiče na te dogovore.
Nemačka analitičarka za bezbednosna pitanja Ajlind Matl upozorava da bi naglo povlačenje snaga moglo imati negativne posledice: „Bez obzira na to koliko trupa bude povučeno – ako ih uopšte bude – od najveće je važnosti da se sve odvija na koordinisan i transparentan način, bez iznenađenja za evropske partnere.“
Posebna pažnja posvećena je i strateškim komponentama američkog prisustva u Nemačkoj. Među njima je i nuklearni arsenal koji se nalazi u vojnoj bazi Bihel, a koji se smatra ključnim delom NATO-ove strategije odvraćanja.
U međuvremenu, Nemačka nastoji da pojača sopstvene odbrambene kapacitete. U junu ove godine, Berlin je objavio da planira da poveća vojne izdatke sa trenutnih 86 milijardi evra na 153 milijarde do 2029. godine, čime bi se uskladio sa NATO standardima.
Pored toga, prema pisanju Military Watch Magazine (MWM), Nemačka je pokazala interesovanje za američke krstareće rakete Tomahavk i sisteme za lansiranje projektila tipa „Tajfon“, koji bi joj omogućili sposobnosti dubokog dometa.
U članku se navodi da bi domet rakete Tomahavk Blok IV, koji iznosi oko 1.600 kilometara, omogućio pogodak ciljeva sa teritorije Nemačke do područja u dubini istočne Evrope.
Ministar Pistorius potvrdio je da je njegova vlada poslala zvaničan zahtev za nabavku ovih sistema. „Domet ovih sistema je znatno veći od onoga što trenutno posedujemo.
Njihovom nabavkom, Nemačka će moći da unapredi ne samo svoje odbrambene kapacitete, već i sveukupni kapacitet odvraćanja u okviru Evrope“, rekao je Pistorius.
U trenutku kada Sjedinjene Države razmatraju novu distribuciju svojih snaga u svetlu šire geostrateške slike, evropske države poput Nemačke suočavaju se s potrebom da redefinišu svoju ulogu u bezbednosnoj arhitekturi kontinenta.
Iako se rasplet još ne nazire, jasno je da se pred evropskim partnerima nalaze ozbiljna pitanja o njihovoj budućoj vojnoj samostalnosti i dugoročnom oslanjanju na američku podršku.
Webtribune.rs
