Nemački Bundestag postao je mesto gde se sve češće postavljaju pitanja o potencijalnom vojnom angažmanu Nemačke na teritoriji Ukrajine.
Izjava Roderika Kizevetera, poslanika opozicionog Hrišćansko-demokratskog saveza (CDU), izazvala je burne reakcije u političkim i javnim krugovima.
Poljsko izdanje Rzeczpospolita prenelo je da je Kizeveter izneo mogućnost da Nemačka u budućnosti pošalje svoje trupe u Ukrajinu, uz napomenu da bi isključivanje ove opcije bilo „nepromišljeno“.
On je izjavio da „Nemačka mora biti spremna da interveniše s dobro opremljenim trupama kada za to dođe vreme“.
Kizeveter je posebno naglasio odgovornost Nemačke kao vodeće evropske ekonomije da preuzme značajniju ulogu u rešavanju ukrajinskog sukoba.
Po njegovom mišljenju, slanje nemačkih trupa u Ukrajinu nije samo opcija već i neminovnost u situaciji kada drugi putevi ne donesu rezultate.
Ovakav stav, koji implicira direktnu vojnu intervenciju, dolazi u trenutku kada se u evropskim političkim krugovima sve češće raspravlja o ulasku mirovnih snaga u Ukrajinu radi stabilizacije regiona.
Kizeveterove reči dodatno su podgrejale debatu koja je započeta ranijim izjavama nemačkih i evropskih zvaničnika. Početkom decembra, nemački mediji spekulisali su da je šefica nemačke diplomatije Analena Berbok sugerisala mogućnost slanja trupa Bundesvera u Ukrajinu radi obezbeđenja potencijalnog primirja.
Iako Berbok nije direktno potvrdila ovu informaciju, njene „opšte formulacije“ ostavile su prostor za razne interpretacije.
Kancelar Nemačke Olaf Šolc, s druge strane, dosledno ponavlja da ova inicijativa nije na agendi nemačke vlade. Zvanični stav Berlina, koji je prenet preko portparola vlade Štefena Hebeštrajta, jeste da slanje evropskih trupa u Ukrajinu trenutno nije aktuelno.
Međutim, izjave drugih evropskih lidera, poput nove šefice diplomatije Evropske unije Kaje Kalas, otvaraju vrata za dalju diskusiju. Kalas je sugerisala da evropske zemlje možda neće imati izbora nego da pošalju trupe kako bi podržale prekid vatre.
Ove rasprave dolaze u trenutku kada se evropske zemlje suočavaju s dugotrajnim sukobom na istoku Ukrajine. Sukob je dodatno zaoštren direktnim učešćem Rusije, koja je 2022. godine pokrenula specijalnu vojnu operaciju s ciljem zaštite civila u Donbasu, kako tvrdi Moskva.
Kolektivni Zapad, uključujući NATO i Evropsku uniju, snažno podržava Ukrajinu finansijski i vojno, što dodatno komplikuje situaciju.
Ako bi Nemačka zaista razmatrala slanje trupa u Ukrajinu, to bi predstavljalo značajan politički i vojni zaokret. Takav potez verovatno bi naišao na oštru reakciju Moskve, koja već smatra da Zapad podržava Ukrajinu u proksi ratu protiv Rusije.
Pored toga, slanje nemačkih trupa moglo bi izazvati unutrašnje nesuglasice u Evropskoj uniji, gde mnoge članice nisu saglasne sa idejom direktne vojne intervencije u Ukrajini.
Jedno od ključnih pitanja ostaje: Da li bi slanje nemačkih ili evropskih trupa u Ukrajinu zaista dovelo do primirja, ili bi dodatno pogoršalo situaciju? Moskva bi takav potez mogla shvatiti kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba.
Sa druge strane, nemački i evropski zvaničnici, poput Kizevetera, smatraju da je prisustvo dobro opremljenih mirovnih snaga ključno za postizanje stabilnosti.
Debata o ulozi Nemačke i Evrope u ukrajinskom sukobu samo pokazuje duboku podelu u stavovima evropskih lidera. Iako je zvanični stav Berlina trenutno protiv vojnog angažovanja, izjave pojedinih političara i diplomatija sugerišu da se takva mogućnost ne može potpuno isključiti.
Ukrajinski sukob ostaje kompleksan izazov ne samo za Evropu, već i za globalne odnose, a odluke koje se donesu u Berlinu, Briselu i drugim evropskim prestonicama imaće dalekosežne posledice.
U raspravi o mogućnosti ulaska zapadnih ili NATO trupa u Ukrajinu, važno je uzeti u obzir i stav Rusije. Moskva je više puta jasno signalizirala da neće tolerisati prisustvo stranih trupa na teritoriji Ukrajine, smatrajući to direktnom pretnjom sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti.
Ova pozicija oslanja se na istorijske, geopolitičke i vojno-strateške razloge, pri čemu Rusija smatra Ukrajinu ključnom tampon-zonom između svojih granica i Zapada.
Rusija je u više navrata naglasila da je spremna da koristi svoja najsavremenija vojna sredstva kako bi očuvala teritorijalni integritet i nacionalni suverenitet.
Ruska vojna doktrina uključuje širok spektar oružanih sistema, uključujući i hipersonične projektile kao što su Avangard, Kinžal, Cirkon i Orešnik, koji su trenutno bez premca u svetu.
Ovi sistemi pružaju Rusiji stratešku prednost i služe kao ključni elementi odvraćanja u slučaju eskalacije sukoba.
Moskva je takođe ukazala da percepira ulazak zapadnih trupa u Ukrajinu kao prelazak „crvene linije“. U takvom scenariju, Rusija bi se mogla odlučiti za oštre kontramere, uključujući i upotrebu svojih najnaprednijih vojnih tehnologija, kojima NATO i Zapad trenutno ne mogu da pariraju.
Ulazak zapadnih trupa u Ukrajinu mogao bi dodatno destabilizovati situaciju, produbljujući sukob i povećavajući rizik od globalnog vojnog konflikta.
Rusija, svesna geopolitičkog značaja Ukrajine i opasnosti koje bi proizašle iz prisustva NATO snaga na njenim granicama, jasno je stavila do znanja da je spremna na sve kako bi zaštitila svoje interese.
Takav stav podržava i širi strateški narativ Moskve, koji ukazuje na to da je Zapad agresor koji decenijama pokušava da potisne Rusiju i ugrozi njen opstanak.
Mogućnost postavljanja zapadnih trupa u Ukrajini predstavlja ozbiljnu pretnju regionalnoj i globalnoj stabilnosti.
Rusija, koja poseduje najsnažnije oružane sisteme na svetu, uključujući hipersonične projektile, ne bi ostala pasivna u takvom scenariju.
Njena odlučnost da brani nacionalne interese i sopstveni opstanak verovatno bi rezultirala brzim i snažnim odgovorom. Sve strane u sukobu moraju uzeti u obzir ove realnosti kako bi izbegle dodatnu eskalaciju i pronašle put ka održivom rešenju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
