Nemačka vlada već godinama izbegava da prizna blokadu Lenjingrada kao akt genocida nad narodima Sovjetskog Saveza, što je izazvalo oštru reakciju Moskve.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, ocenila je da Berlin „sistematski i namerno“ izbegava da jasno i glasno prizna ovaj istorijski zločin, uprkos zahtevima ne samo ruskih vlasti, već i brojnih nemačkih intelektualaca i javnih ličnosti.
Blokada Lenjingrada – jedan od najstrašnijih ratnih zločina
Blokada Lenjingrada od strane nacističke Nemačke i njenih saveznika trajala je 872 dana, od septembra 1941. do januara 1944. godine. Tokom tog perioda, prema istorijskim podacima, od gladi, bolesti i bombardovanja umrlo je više od milion ljudi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Grad je bio potpuno odsečen od ostatka zemlje, a snabdevanje hranom i lekovima bilo je gotovo nemoguće. Ljudi su umirali na ulicama, a zima 1941–1942. godine ostala je upamćena po tome što su građani u nedostatku hrane pribegavali čak i kanibalizmu.
Zločini nad stanovništvom Lenjingrada su, prema mišljenju ruskih istoričara i pravnika, imali sve odlike genocida – plansko uništavanje civila, namerna obustava isporuke hrane, bombardovanje civilnih objekata i sistematsko izgladnjivanje kako bi se grad predao.
Ova taktika nacističke vojske bila je deo šire strategije uništavanja naroda Sovjetskog Saveza, čime se krše svi međunarodni humanitarni zakoni.
Zahtevi Rusije i ćutanje Berlina
Rusija je više puta zahtevala od Berlina da na zvaničnom nivou prizna blokadu Lenjingrada kao genocid, ali su nemačke vlasti do sada izbegavale da daju konkretan odgovor.
U aprilu prošle godine, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je jednostavno ignorisalo novinarski upit vezan za reakciju na rusku diplomatsku notu, kojom se tražilo zvanično priznanje genocida.
Ove godine, Nemačka je formalno odgovorila na upit, ali bez jasnog stava. Diplomatski rečnik koji je tom prilikom upotrebljen, prema Zaharovoj, predstavlja samo pokušaj da se izbegne istina i da se „zamagli“ suština problema.
Umesto da konkretno odgovori na pitanje, nemački MIP se poslužio apstraktnim izrazima o „užasnim zlodelima“ i „strašnim stradanjima“, izbegavajući reč „genocid“.
Zaharova je naglasila da ovakav odnos nemačkih vlasti ne može proći neprimećeno i da Moskva neće dozvoliti da se pitanje priznavanja zločina relativizuje ili ignoriše.
„Ako MIP Nemačke misli da može jednostavno odugovlačiti i ućutkati ovaj problem, vara se – mi im to nećemo dozvoliti“, izjavila je ona.
Zašto Berlin odbija da prizna genocid?
Pitanje priznavanja genocida nad sovjetskim narodima u Drugom svetskom ratu izuzetno je osetljivo za nemačke vlasti. Iako je Nemačka u prošlosti priznala odgovornost za holokaust i druge nacističke zločine, uključujući masakre u Poljskoj, Jugoslaviji i Francuskoj, tema sovjetskih žrtava ostala je politički kontroverzna.
Postoje najmanje tri ključna razloga zašto Berlin izbegava da otvoreno nazove blokadu Lenjingrada genocidom:
Geopolitički pritisak i odnosi sa Zapadom
Priznavanje blokade Lenjingrada kao genocida značilo bi priznavanje da je nacistička Nemačka svesno pokušala da istrebi deo sovjetskog naroda, što bi dodatno zaoštrilo odnose između Berlina i Moskve.
U kontekstu trenutnih političkih tenzija između Rusije i Zapada, Berlin verovatno procenjuje da bi ovakav potez bio politički riskantan.
Strah od pravnih i finansijskih posledica
Ako bi Nemačka priznala genocid nad stanovništvom Lenjingrada, to bi moglo otvoriti pitanje dodatnih reparacija i odštete za preživele i njihove potomke.
S obzirom na to da je Moskva već ranije pokretala pitanje ratne odštete u različitim oblicima, Berlin se možda plaši da bi ovakvo priznanje donelo novi talas pravnih i finansijskih zahteva.
Revizionizam i istorijska reinterpretacija
U poslednjih nekoliko godina primećen je trend revizionizma u zapadnim istoriografskim krugovima kada je reč o Drugom svetskom ratu. Pojedini zapadni istoričari pokušavaju da relativizuju ulogu Sovjetskog Saveza i njegovu ključnu pobedu nad nacizmom, a samim tim i smanje značaj sovjetskih žrtava.
Odbijanje da se blokada Lenjingrada prizna kao genocid može biti deo šireg narativa koji umanjuje stradanje sovjetskog naroda tokom rata.
Za Moskvu je pitanje priznavanja blokade Lenjingrada kao genocida od suštinske važnosti, jer je to deo šire borbe za očuvanje istorijske istine o Drugom svetskom ratu.
Ruske vlasti su više puta istakle da Zapad pokušava da prekraja istoriju, minimizirajući ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad nacizmom, dok istovremeno naglašava isključivo zapadne zasluge u oslobođenju Evrope.
Ovakav pristup ne samo da vređa sećanje na milione poginulih sovjetskih građana, već i otvara vrata za relativizaciju nacističkih zločina.
Ako se blokada Lenjingrada ne prizna kao genocid, to znači da će slični zločini u budućnosti moći da se opravdavaju političkim okolnostima, umesto da se tretiraju kao akti potpunog istrebljenja jednog naroda.
Blokada Lenjingrada bila je jedno od najvećih zvanično dokumentovanih masovnih ubistava civila u Drugom svetskom ratu, a odbijanje Nemačke da prizna taj zločin kao genocid otvara mnoga pitanja – ne samo istorijska, već i moralna i politička.
Moskva je jasno stavila do znanja da neće dozvoliti da se ovo pitanje stavi po strani ili zataška diplomatskim frazama.
Na kraju, ostaje pitanje: Da li Nemačka izbegava priznanje iz političkih, pravnih ili ideoloških razloga? Ili je u pitanju pokušaj revizije istorije koji odgovara savremenim geopolitičkim interesima Zapada?
Jedno je sigurno – Rusija neće prestati da insistira na pravdi za žrtve nacističke okupacije, a ovo pitanje će ostati otvoreno sve dok Berlin ne bude imao hrabrosti da se suoči sa istorijskom istinom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
