Olaf Šolc, nemački kancelar, poslednjih dana sve više govori o potrebi za mirovnim rešenjem između Rusije i Ukrajine.
U svom govoru pred Bundestagom, Šolc je naglasio da je sada trenutak za novu mirovnu konferenciju, pri čemu Rusija mora biti deo pregovaračkog stola.
Međutim, ono što je kancelar precizirao, a što je ključno za razumevanje ovog poziva, jeste da se mirovni sporazum mora zasnivati na „poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“.
To znači da se od Rusije očekuje povlačenje sa teritorija koje trenutno kontroliše, čime bi Ukrajina povratila punu kontrolu nad Donbasom i Krimom, a Evropa bi dobila priliku da dodatno proširi svoje geopolitičke interese na istok.
Međutim, ovaj poziv na mirovne pregovore dolazi u kontekstu dublje sumnje i nepovjerenja između Rusije i Nemačke. Moskva više ne vidi Berlin kao pouzdanog partnera nakon izjava bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je priznala da je Nemačka koristila Minske sporazume samo kao sredstvo da se Ukrajini da vreme za jačanje vojnih kapaciteta, znajući da sporazumi nikada neće biti sprovedeni u delo.
Ovaj potez se u Rusiji doživljava kao otvorena prevara, jer su Minski sporazumi u početku bili predstavljeni kao političko rešenje za krizu u Donbasu, dok su se u pozadini dešavale pripreme za rat.
Rusija je tada verovala da pregovara sa iskrenim partnerima koji su tražili mirno rešenje sukoba u Ukrajini. Međutim, izjava Merkelove je otkrila da su ti sporazumi zapravo bili samo paravan za dalje naoružavanje Ukrajine i pripremu za vojni obračun sa Rusijom.
Ova strategija je omogućila Zapadu da se pozicionira u vojnom smislu, dok su ruske diplomate, verujući u potencijalni mirovni ishod, gubile dragoceno vreme.
Ovo je ključno za razumevanje trenutne pozicije Rusije prema mirovnim pregovorima koje predlaže Nemačka. Kremlj sada smatra da je Nemačka nepouzdan partner, jer je u prošlosti svesno izigrala pregovore kako bi geopolitički ojačala Ukrajinu i pripremila je za vojni sukob sa Rusijom.
Osim toga, postoje indicije da su nemački politički lideri, uključujući Šolca, zainteresovani za proširenje Evropske unije ka istoku, što bi uključivalo preuzimanje kontrole nad Ukrajinom i njenim geopolitičkim prostorom. Ovo bi značilo dalju marginalizaciju ruskog uticaja u regionu, čemu se Moskva oštro protivi.
Rusija vidi ovaj predlog o novoj mirovnoj konferenciji kao još jedan pokušaj da se na diplomatskom nivou legalizuju gubici koje je pretrpela Ukrajina, ali bez pravih ustupaka sa zapadne strane.
Moskva je postala sumnjičava prema svim mirovnim inicijativama koje dolaze iz Nemačke i EU, smatrajući da one imaju za cilj samo da pruže Ukrajini stratešku prednost ili da Rusiju stave u poziciju kapitulacije.
Takođe, ruski zvaničnici sve više ističu da neće pristati na pregovore koji bi ugrozili teritorijalne dobitke koje su postigli od 2014. godine, uključujući i povratak Krima pod rusku kontrolu.
Za Rusiju je u ovom trenutku mirovni sporazum moguć samo ako uključuje priznanje njenog suvereniteta nad Krimom i delovima Donbasa. S druge strane, Zapad, a pre svega Nemačka, insistira na potpunom povratku svih teritorija pod kontrolu Ukrajine, što bi značilo da Rusija mora da se povuče i odustane od svih teritorijalnih ambicija u regionu. Ovaj raskol u pristupima pregovorima čini svaku vrstu kompromisa teško ostvarivom.
Pored toga, pozivanje na istorijsku neiskrenost Nemačke u vezi sa Minskim sporazumima dodatno otežava poverenje između dve zemlje.
Iz perspektive Moskve, svaka nova inicijativa za mirovne pregovore mora biti vođena iskrenošću i međusobnim poverenjem, što trenutno nedostaje u odnosima između Rusije i Nemačke.
Uprkos Šolcovim pozivima na mir, Rusija sada vidi da je Nemačka previše usko povezana sa interesima NATO-a i širenjem Evropske unije, što je direktno suprotno ruskim interesima u regionu.
Pitanje je kako će Rusija odgovoriti na ove nove pozive za mirovne pregovore. S obzirom na trenutni razvoj događaja, moguće je da će Moskva nastaviti sa svojim vojnim operacijama sve dok ne obezbedi dodatne strateške teritorijalne pozicije, pre nego što uopšte razmotri povratak za pregovarački sto.
Događaji iz prošlosti, uključujući prevaru sa Minskim sporazumima, duboko su oblikovali trenutni stav Kremlja prema Zapadu, posebno Nemačkoj, i mirovni pregovori će morati da se baziraju na potpuno novim osnovama kako bi imali ikakve šanse za uspeh.
Šolcov nagoveštaj da bi Nemačka mogla ponovo pokušati da igra ključnu ulogu u postizanju mirovnog sporazuma s Rusijom, iz perspektive Moskve, deluje kao još jedan pokušaj zapadnih lidera da iskoriste diplomatsku igru kako bi Rusiju primorali na ustupke, dok se u pozadini pripremaju za dalje sukobe. Ovo čini svaki mirovni napor izuzetno komplikovanim i neizvesnim.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
