Nemačka planira značajno unapređenje sistema civilne zaštite i širenje mreže skloništa, navodi list The Guardian.
Ova odluka dolazi u trenutku kada vlasti zemlje sve ozbiljnije razmatraju potencijalne izazove koji bi mogli pogoditi nacionalnu bezbednost u narednim godinama.
Prema rečima Ralfa Tislera, šefa Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK), Nemačka više ne može da ignoriše mogućnost ozbiljnih bezbednosnih scenarija i mora se pripremiti za nove izazove.
On je ocenio da je zemlja dugo vremena potcenjivala potrebu za infrastrukturom koja bi omogućila zaštitu stanovništva u kriznim situacijama, ali da se taj stav sada promenio.
Zbog visokih troškova i dugotrajnosti izgradnje novih objekata, fokus će biti na adaptaciji postojećih prostora. Planira se da se za skloništa iskoriste tuneli, metro stanice, podzemne garaže i javni podrumi. Cilj je da se u kratkom roku obezbedi zaštita za do milion građana.
Trenutno Nemačka raspolaže sa oko 580 funkcionalnih skloništa iz perioda Hladnog rata, koja mogu da prime oko 480.000 ljudi – što čini manje od jednog procenta ukupne populacije.
Mnoge od tih struktura zahtevaće značajna ulaganja kako bi mogle da ispune savremene standarde. Kao kontrast, Tisler je naveo primer Finske, koja ima oko 50.000 skloništa i može da zaštiti čak 85 odsto svojih građana.
Za realizaciju čitavog programa biće potrebna ozbiljna finansijska sredstva. Prema procenama BBK, tokom naredne četiri godine biće neophodno uložiti najmanje 10 milijardi evra, dok bi ukupni troškovi do 2035. mogli dostići oko 30 milijardi.
Vlada kancelara Fridriha Merca već je izrazila podršku ovom planu, ali sredstva za njegovu realizaciju još nisu zvanično odobrena. Očekuje se da će finansiranje biti obezbeđeno iz fondova predviđenih za bezbednosne i infrastrukturne potrebe.
Pored obnavljanja skloništa, planirane su i druge mere: modernizacija sistema javnog upozoravanja, obnavljanje mreže sirena, unapređenje mobilnih aplikacija i postavljanje jasne signalizacije koja vodi do bezbednosnih punktova.
Tisler je takođe ukazao na nedostatak obučenog osoblja za reagovanje u vanrednim situacijama, navodeći da bi se mogla razmotriti i opcija obavezne civilne ili vojne službe.
Sve ove aktivnosti deo su šire strategije kojom se želi formirati savremeni, sveobuhvatni sistem civilne zaštite u Nemačkoj do 2029. godine.
Webtribune.rs
