Prema procenama MMF-a Nemačka će u ovoj godini će biti jedina od velikih industrijskih zemalja čija će privreda biti u opadanju
Nemačka privreda tapka u mestu, a poboljšanja se ne naziru. Višestruke krize tokom poslednjih godina učinile su vidljivim slabosti nemačkog poslovnog modela, piše „Dojče vele“ i podseća kako je britanski poslovni časopis „Ekonomist“ pre dvadesetak godina izneo poražavajuću ocenu o nemačkoj ekonomiji.
Nemačka je„bolesnik evra”, pisao je tada britanski časopis.
Bio je to u to vreme poziv na buđenje nemačkih političara opijenih ekonomski dobrim godinama posle ujedinjenja, a koji su odbijali da sprovedu bilo kakve reforme.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
To je na kraju nadoknadila vlada tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera, na primer reformom tržišta rada koja je postala poznata kao „Hark IV“.
Četrnaest godina kasnije, situacija je i zvanično bila bolja.
[adsenseyu1]
Grupa ekonomista iz Berlina i Londona esej o stanju nemačke privrede naslovila je ovako: „Od evropskog bolesnika do ekonomske superzvezde“.
Ali, fraza „evropski bolesnik“ ponovo je tu. Nemačka ekonomija ne staje na noge.
Ekonomska proizvodnja smanjivala se u dva uzastopna kvartala, što ekonomisti nazivaju „tehničkom recesijom“.
Bruto domaći proizvod u tekućem kvartalu stagnirao je na nivou iz prethodnog kvartala, ali je to verovatno bio samo slab tračak nade, zato što su svi važni indikatori okrenuti nadole – pre svega važan indeks poslovne klime minhenskog Ifo-instituta, koji je u julu pao treći mesec za redom.
Situacija u nemačkoj ekonomiji postaje sve mračnija, to je zaključak direktora minhenskog instituta Klemensa Fuesta.
Nemačka stoji izuzetno loše ne samo u evrozoni, već i u poređenju s drugim industrijalizovanim državama.
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda u ovoj godini će biti jedina od velikih zemalja s opadanjem privrede,piše Dojče vele.
Najviše brige izaziva pre svega najvrednija nemačka privredna grana – industrija.
Ona već duže vreme pati zbog slabe globalne ekonomije.
Uzdržanost stranih kupaca posebno je uočljiva u sektorima koji su u velikoj meri zavisni od izvoza, kao što su mašinogradnja i automobilska industrija.
Važno kinesko tržište se ne oporavlja nakon pandemije korone dinamikom kojoj se nadalo. Jer, Kinezi radije štede svoj novac.
Kompanije u takozvanom proizvodnom sektoru i dalje spasava veliki zaostatak narudžbina koje su se nakupile nakon korone i ogromni problemi u lancu snabdevanja.
Pad nemačke privrede ima mnogo uzroka. Jedan od njih je monetarna politika centralnih banaka.
One žele da obuzdaju inflaciju značajnim povećanjem kamatnih stopa, a to kredite čini skupljim, kako za kompanije, tako i za potrošače.
To usporava građevinsku industriju, što je takođe važno za Nemačku, a usporava i spremnost kompanija da investiraju.
Nova studija Nemačke centralne banke pokazuje da su kompanije srednje veličine, koje se obično nazivaju „kičma nemačke privrede“, posebno ugrožene.
Autori primećuju pravi koktel nedostataka: osim cene energenata, pominje se i latentni nedostatak kvalifikovanih radnika, ali i preterana birokratija, visoki porezi i loša infrastruktura, uklučujući i slabu digitalizaciju.
Pored toga, tu je i sve starije stanovništvo.
„Ako Nemačka ne želi da ponovo postane ’evropski bolesnik’, ona mora hrabro da se okrene rastućim sektorima sutrašnjice, umesto da strahovito investira milijarde o očuvanje jučerašnje energetski intenzivne industrije, smatra predsednik instituta IfV Šularik, prenosi Dojče vele.
Prema Šulariku to podrazumeva i brzo eliminisanje nedostataka i propuštenih prilika u protekloj deceniji.
(Politika.rs)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
