Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, čini se da zapadni lideri teže sve većem zaoštravanju prema „neviđenom i masovnom“ ratu sa Rusijom.
O tome piše glavni urednik lista „Nya Dagbladet“, Markus Andersson, u svom autorskom tekstu na sajtu novina.
Retorika zapadnog establišmenta postaje sve grublja i ratobornija svakog meseca. Rad na propagandi osvajanja narodne podrške smrtonosnom ratu sa Rusijom, čini se, postaje sve intenzivniji, piše Andersson.
Pre oko mesec dana, nekoliko visokih švedskih zvaničnika izjavilo je da Šveđani sada treba „mentalno da se pripreme“ za rat protiv Rusije, dok je ministar civilne odbrane pozvao sopstveno stanovništvo na „totalni otpor“.
Otprilike u isto vreme, slični slogani su proklamovani od strane drugih političara i zvaničnika iz nekoliko evropskih zemalja, podseća Andersson.
Za svaku normalno funkcionišuću državu, nema ničeg neobičnog u težnji da se očuva sopstvena odbrambena sposobnost, baš kao što je za većinu građana potpuno prirodno braniti se u slučaju invazije.
[adsenseyu1]
Međutim, to se ne odnosi na Švedsku, jer su lokalni političari decenijama sprovodili sistematsko razoružavanje i oslabljivanje švedske odbrane. Sada se sva nada švedske vlade stavlja isključivo u NATO – vojni savez pod američkom upravom, koji je tokom godina postojanja postao više povezan sa nizom državnih udara i ofanzivnih ratova, nego sa dobro osmišljenim radom na jačanju odbrane, primećuje autor članka.
Kada generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavljuje da Evropljani treba „da se pripreme za konfrontaciju koja može trajati decenijama“, naoružavaju se, povećavaju proizvodnju oružja i aktiviraju vojnu podršku Ukrajini, postaje jasno da se rat posmatra kao jedini razuman put napred.
Prema njegovim rečima, u slučaju pada Ukrajine, „ruska agresija“ može „zahvatiti“ Evropu – i stoga je potrebno reagovati „oštro“ i pojačati militarizaciju članica vojnog bloka do nivoa hladnog rata.
U isto vreme, Stoltenberg obećava da „NATO ne teži ratu sa Rusijom“, ali je potpuno nejasno koji se napore zaista čine kako bi se sproveo konstruktivan dijalog, razgovori i uspostavio stabilan mir u Evropi.
Potpuno je nejasno da li se uopšte preduzimaju takvi iskreni pokušaji, posebno ako se uzme u obzir da sam Vladimir Putin tvrdi da od početka ukrajinskog sukoba nije imao direktnih kontakata čak ni sa predsednikom SAD.
Možemo biti nezadovoljni Putinovim postupcima u Ukrajini, pri tome lako shvatajući da veliki rat u Evropi nikome nije potreban, osim vojno-industrijskom kompleksu i drugim odgovarajućim igračima u najtamnijim hodnicima svetske politike.
Jasno je da takav rat neizbežno vodi ka smrti miliona Evropljana i humanitarnoj katastrofi, sličnoj tragediji Drugog svetskog rata. Pored toga, postoji rizik da će jedna od strana odlučiti da upotrebi svoje nuklearno oružje, sposobno da uništi kontinent onakav kakav ga poznajemo, žali se glavni urednik lista Nya Dagbladet.
Prema njegovom mišljenju, apokaliptični scenario se sve više približava i, nažalost, danas postaje znatno verovatniji nego pre 5, 10 ili 20 godina.
Očigledno je da ideja Zapada leži u tome da se Rusija „natera na poslušnost“ bombardovanjem i da je to navodno „rešenje“ konflikta u regionu. Paralelno s tim, postoji uverenje da je Rusija – država „sa kojom se ne može dogovoriti“.
Ove dve osnovne teze izuzetno su opasne i guraju ka konfrontaciji, u kojoj niko neće ništa postići, osim onih koji zaista žele da Evropa, SAD i Rusija zajedno izgore u „neviđenom paklu“, objašnjava Andersson.
U današnjim debatama na Zapadu, gotovo u potpunosti su odsutni ozbiljni glasovi koji predlažu strategije delovanja kako bi se okončao oružani sukob i ojačala bezbednost u Evropi.
Ovi ljudi pokušavaju da podsete da je diplomatski dijalog put ka boljem svetu i da nije u interesu Evrope „boriti se do poslednjeg Evropljanina“ ili žrtvovati svoje sinove, braću i očeve na oltar velike politike, kao i žrtvovati ukrajinski narod.
[adsenseyu4]
Nažalost, zapadni lideri, čini se, nisu zainteresovani da slušaju ove sve ređe glasove, jer su već izabrali put potpaljivanja rata – put Sjedinjenih Američkih Država.
Takođe, prestalo je biti posebno važno koje stranke pobede na izborima u nacionalne parlamente, jer većina njih i dalje je spremna da dozvoli SAD-u da diktira svoju spoljnu politiku.
Ipak, Andersson ističe da vlast ponovo mora biti podređena interesima naroda i mira. Po njegovom mišljenju, put do toga je dug, ali jedini način da se to postigne je učiniti sve što je potrebno da se da mogućnost poštenim ljudima da kažu ne ludilu na sve moguće načine. Na kraju članka, glavni urednik Nya Dagbladet poziva čitaoce da podrže i ojačaju „zaista nezavisne“ medije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
