Dug i zdrav život zavisi od ishrane, tvrdi Valter Longo, istraživač koji se već više od 20 godina bavi proučavanjem dugovečnosti u Italiji. Longo je započeo svoja istraživanja 1989. godine, a tokom decenija rada došao je do otkrića koja menjaju način na koji gledamo na dijetu i zdravlje.
„Neke dijetetske intervencije su daleko efikasnije nego što možemo da zamislimo“, izjavio je Longo.
Njegova istraživanja, sprovedena na miševima, pokazala su da određene dijete mogu pomoći u obnavljanju ćelija, smanjenju upalnih procesa i poboljšanju efikasnosti metoda lečenja raka, poput hemoterapije.
„Podaci upućuju na to da ovo može biti tačno i za ljude, ali su nam potrebna dodatna klinička ispitivanja kako bismo otkrili tačne mehanizme kod ljudi“, naglasio je Longo.
Ipak, on smatra da se ishranom može značajno poboljšati zdravlje, smanjiti rizik od bolesti, pa čak i povećati dugovečnost. Postoje konkretni režimi ishrane koji mogu doprineti zdravom i dugom životu, a među najistaknutijima su dijeta koja imitira gladovanje i tzv. dijeta dugovečnosti.
1. Dijeta koja imitira gladovanje
Valter Longo, koji je direktor Instituta za dugovečnost na Školi gerontologije „Leonard Dejvis“ pri Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu, osmislio je dijetu koja oponaša efekte gladovanja.
Ova dijeta, poznata kao Fasting Mimicking Diet (FMD), traje pet dana i bazira se na ishrani sa visokim sadržajem nezasićenih masti i niskim unosom kalorija, proteina i ugljenih hidrata.
Dijeta podrazumeva ograničavanje perioda unosa hrane na 12 sati dnevno u trajanju od pet dana. „Na primer, jedete od 8 ujutru do 8 uveče, a zatim postite od 8 uveče do 8 ujutru“, objašnjava Longo.
Za osobe obolele od raka, Longo preporučuje post od oko 14 sati dnevno u petodnevnim intervalima. Istraživanje iz 2017. godine, objavljeno u JAMA Oncology, pokazalo je da su žene sa rakom dojke koje su postile najmanje 13 sati imale manji rizik od recidiva raka dojke u poređenju sa onima koje to nisu činile.
„Ovih 14 sati posta ne bi trebalo da se poklapa sa samim tretmanom lečenja raka“, ističe Longo. „Na primer, pacijenti koji primaju hemoterapiju jednom mesečno treba da prestanu sa dijetom nekoliko dana pre tretmana. Takođe, potrebno je nekoliko dana pauze nakon terapije pre nego što se ponovo započne sa dijetom.“
Longo tvrdi da praktikovanje FMD dijete samo dva do četiri puta godišnje može doneti ogromne zdravstvene benefite čak i ljudima koji inače prate standardnu američku dijetu.
Dodatna istraživanja su pokazala da povremeni post može doprineti smanjenju nivoa šećera u krvi, poboljšanju metabolizma masti i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, povećava nivo autografije, procesa kojim telo uklanja oštećene ćelije i regeneriše tkiva.
2. Dijeta dugovečnosti
Dijeta dugovečnosti Valtera Longa oslanja se na principe ishrane dugovečnih populacija širom sveta, uključujući tradicionalnu ishranu stanovnika japanske Okinave i Mediteransku dijetu. Ova dijeta podrazumeva sledeće principe:
Pretežno biljna ishrana: Glavni deo ishrane čine povrće, mahunarke, integralne žitarice i orašasti plodovi.
Ograničen unos voća: Iako voće ima svoje benefite, Longo predlaže umereni unos, dok prioritet daje povrću bogatom vlaknima i antioksidansima.
Redovan unos mahunarki: Pasulj, sočivo i leblebija su ključni izvori biljnih proteina i vlakana.
Konzumacija ribe: Preporučuje se unos ribe tri do četiri puta nedeljno, ali uz izbegavanje velikih riba koje mogu sadržavati teške metale, poput tune i sabljarke.
Minimalan unos mlečnih proizvoda: Longo preporučuje vrlo mali unos sira i drugih mlečnih proizvoda.
Izbegavanje crvenog i belog mesa: Meso poput govedine, svinjetine, piletine i ćuretine treba ograničiti na minimum.
Osim ishrane, Longo ističe i važnost periodičnog niskokaloričnog unosa hrane, što znači da bi ljudi trebali povremeno unositi manje kalorija kako bi se aktivirali procesi obnove ćelija i smanjenja upala.
Japanski pristup dugovečnosti
Mitiко Tomioka, sertifikovana dijetetičarka i ekspert za dugovečnost, odrasla je u Japanu, zemlji poznatoj po velikom broju stogodišnjaka. Njena ishrana se oslanja na biljnu prehranu i uključuje namirnice bogate vlaknima, fermentisane proizvode i minimalno obrađene sastojke.
Ona ističe da je tajna dugog života u konzumiranju sledećih namirnica:
- Fermentisani proizvodi poput miso supe i natto-a, koji poboljšavaju zdravlje creva.
- Morske alge bogate jodom, mineralima i antioksidansima.
- Tofu i soja kao izvori biljnih proteina.
- Zeleni čaj, koji ima antioksidativna svojstva i smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Prema rečima Valtera Longa i drugih stručnjaka, pravilna ishrana igra ključnu ulogu u dugovečnosti i zdravlju.
Primena dijete koja imitira gladovanje, kao i dijete dugovečnosti, može doprineti smanjenju rizika od hroničnih bolesti, poboljšanju opšteg zdravlja i produženju životnog veka.
Dodatna istraživanja i dalje otkrivaju kako različiti režimi ishrane utiču na procese starenja, ali jedno je sigurno – ono što jedemo ima ogroman uticaj na našu budućnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
