[adsenseyu2]
Nova studija ukazuje na to da su genetski markeri prve panevropske kulture iznenada zamenjeni pre oko 4.500 godina.
Naučnici ne znaju zašto.
Iznenadni genetski preokret koji se dogodio pre nekoliko milenijuma još uvek je misterija.
Drevna DNK pronađena na skeletima u centralnoj Nemačkoj, a stara oko 7.500 godina, iskorišćena je za rekonstruisanje prve detaljne genetske istorije moderne Evrope.
Nova studija koju je sproveo međunarodni tim istraživača u Australijskom centru za drevnu DNK na Univerzitetu u Adelejdu (ACAD) otkriva dramatičan niz događaja, uključujući veće migracije iz zapadne Evrope i Evroazije, ali i neobjašnjive genetske preokrete pre 4.000-5.000 godina.
Istraživači su koristili DNK iz uzoraka kostiju i zuba praistorijskih skeleta čoveka kako bi napravili genetsko stablo koje danas deli 45% Evropljana.
[adsenseyu4]
„Ovo je prvi zapis genetskog stabla kroz istoriju i fascinantno je što možemo direktno da posmatramo kako ljudska DNK evoluira i kako se stanovništvo dramatično menja u Evropi“, rekao je jedan od autora studije, dr Volfgang Hak.
„Možemo da pratimo oko 4.000 godina praistorije, od najranijih farmera preko Bronzanog doba do modernih vremena“.
„Zapisi o ovoj genetskoj grupi pod nazivom Haplogroup H, pokazuju da su prvi farmeri u centralnoj Evropi nastali u okviru kulturnih i genetskih migracija, koje su počele u Turskoj i na Bliskom istoku, odakle je poljoprivreda stigla u Nemačku pre oko 7.500 godina“, rekao je jedan od autora, dr Pol Broderton.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3B0A“]„Ono što je intrigantno jeste da su genetski markeri ove prve panevropske kulture, koja je očigledno bila veoma uspešna, iznenada zamenjeni pre oko 4.500 godina, ali ne znamo zašto. Dogodilo se nešto veliko i sada je jako važno da otkrijemo šta“, rekao je direktor ACAD, profesor Alan Kuper.[/stextbox]
„Ustanovili smo da su genetski osnovi moderne Evrope uspostavljeni sredinom Neolita, nakon ove veće genetske promene pre oko 4.000 godina“, kaže dr Hak.
„Ova genetska različitost je zatim dalje modifikovana nizom nadolazećih kultura iz Iberije i istočne Evrope tokom kasnog Neolita“.
„Ekspanzija kulture Zvonastih pehara (nazvane tako po pronađenim peharima) je izgleda bila ključan događaj, pojavivši se u Iberiji oko 2800. godine pre nove ere i stigavši u Nemačku par vekova kasnije“, kaže dr Broderton.
„Ovo je veoma interesantna grupa, pošto je povezana sa ekspanzijom keltskih jezika širom obale Atlantika i u centralnoj Evropi“.
[adsenseyu1]
„Ove drevne genetske sekvence pružaju jedinstvenu priliku za istraživanje demografske istorije Evrope“, kaže profesor Kuper.
„Ne samo da možemo proceniti veličinu stanovništva, već možemo i tačno odrediti evolucionu stopu sekvenci, pružajući tačniju vremensku skalu značajnih događaja u skorijoj ljudskoj evoluciji“.
Studija je objavljena u naučnom žurnalu Nature Communications.
Očigledno postoje intervali vremena u kojima je naša DNK prolazila kroz spontane nadogradnje. Trenutno postoje deca koja su rođena sa tri DNK trake, te izgleda prolazimo kroz još jednu spontanu nadogradnju.
Dodatno, samo 20 od 64 kodona u našoj DNK su „uključeni“. Zamislite da se svi kodoni uključe i da počnete da doživljavate bilo šta što ste oduvek želeli, pa čak i da se teleportujete negde uz samu pomisao na to?
Webtribune.rs)
[adsenseyu2]
