Pileće meso, često viđeno kao zdravija alternativa crvenom mesu, sada dolazi pod lupu zbog rezultata italijanskog istraživanja koje baca novo svetlo na moguće rizike njegove česte konzumacije.
Prema studiji objavljenoj u prestižnom naučnom časopisu Nutrients, konzumiranje više od 300 grama piletine nedeljno – što je oko četiri prosečne porcije – moglo bi biti povezano sa povećanim rizikom od ranije smrti, naročito kada je reč o bolestima sistema za varenje.
Istraživači iz Nacionalnog instituta za gastroenterologiju u Italiji posmatrali su skoro 5000 odraslih osoba tokom 19 godina. Posmatrali su ne samo njihov jelovnik, već i zdravstveno stanje, tragajući za vezama koje možda do sada nisu bile dovoljno primećene.
Ispostavilo se da muškarci koji su često konzumirali piletinu imaju 2,6 puta veći rizik od oboljenja digestivnog trakta u poređenju s onima koji su jeli manje od 100 grama nedeljno.
Zvuči alarmantno, ali naučnici ostaju oprezni. Ističu da istraživanje pokazuje korelaciju, ali ne dokazuje direktnu uzročnost. Drugim rečima, ne može se sa sigurnošću reći da je samo piletina kriva.
Tu dolazimo do metode pripreme. Najveći rizik, kako autori navode, mogao bi da leži u načinu na koji se meso priprema – naročito ako se često prži ili peče na visokim temperaturama.
Takvim termičkim tretmanom mogu se stvoriti određeni hemijski spojevi, poznati kao mutageni, koji potencijalno utiču na ćelijsku strukturu. Dodatan faktor su i uslovi u kojima se živina uzgaja – sve češće se govori o prisustvu ostataka pesticida i hormona u stočnoj hrani.
Uprkos svemu, važno je istaći da u ovoj studiji nisu uzeti u obzir svi mogući faktori koji bi mogli uticati na zdravlje – poput fizičke aktivnosti, pušenja, unosa alkohola ili čak tačne vrste pilećeg mesa koje su učesnici jeli.
Nije poznato ni da li je meso bilo industrijski obrađeno, da li su konzumirane kožice, krilca, bataci ili fileti.
Ovo istraživanje ne dolazi ni iz čega – već godinama se vodi debata o stvarnom uticaju različitih vrsta mesa na zdravlje. Dok jedni upozoravaju na potencijalne opasnosti, drugi podsećaju da piletina ostaje dobar izvor proteina, naročito ako je pripremljena na zdrav način i ako dolazi iz proverenih izvora.
Zato ovaj nalaz ne treba shvatiti kao direktan poziv na eliminaciju piletine iz ishrane, već pre kao podsetnik da čak i ono što se smatra “lakšim obrokom” može imati neželjene efekte – posebno ako se pretvori u svakodnevnu naviku bez balansa.
U svetu gde se potrošnja piletine i dalje rapidno povećava – kako zbog niske cene, tako i zbog reputacije zdravog mesa – ovakva istraživanja postaju sve važnija. Možda je vreme da se, umesto da razmišljamo samo o kalorijama, zapitamo i kako i odakle dolazi meso koje jedemo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
