[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Nepredvidivi efekti. Nepoznati ishodi. Potencijalne posledice po zdravlje. Nesigurna genetska tehnologija. To baš i nisu fraze koje biotehnološki giganti vole da čuju.
Oni više vole fraze:
„Jedan gen proizvodi jedan protein“.
„Svaki gen ima posebnu funkciju“.
Ovo je osnova moderne biotehnološke industrije i sasvim sigurno se odnosi i na GMO useve.
Kada recimo Monsanto kaže da geni koje ubacuju u biljke služe samo da bi zaštitili biljke od Raundap herbicida i da nemaju drugu funkciju, to je sve izmišljotina.
Deniz Karuzo je u svom tekstu „Preispitivanje teorije o genima, drugi pogled na biotehnologiju“ pisala o otkrićima Nacionalnog istraživačkog instituta za ljudski genom SAD, gde je otkriveno da geni funkcionišu u vidu složene mreže, međusobno se poklapajući na načine koji još nisu proučeni.
[adsenseyu1]
Takvi dokazi o umreženom genomu u suprotnosti su sa naučnom osnovom za bukvalno bilo koju zvaničnu procenu rizika današnjih biotehnoloških proizvoda, od genetski modifikovanih useva do lekova.
[stextbox id=“alert“ bgcolor=“FFF5F5″]Drugim rečima, nijedan gen koji se ubaci u GMO useve ne može imati samo jednu funkciju. S razlogom se veruje da ubačeni geni reaguju sa genima koji se već nalaze u biljkama i da proizvode nepoznate efekte.[/stextbox]
Dakle, prazna uveravanja o bezbednosti su samo dim na vetru.
Džek Hajneman, profesor molekularne biologije na Fakultetu bioloških nauka na Univerzitetu u Kanterberiju, Novi Zeland i direktor Centra za integrisana istraživanja o biobezbednosti, rekao je: „Pošto se sav proces genetskog modifikovanja zasniva na tome da geni deluju nezavisno, vlasti možda nisu svesne kakav uticaj bi mogli da imaju efekti ovih mreža (interakcija).
Biotehnološke kompanije kao Monsanto su sigurno svesne ove kontradikcije sa njihovom teorijom. Zapravo, Hajneman navodi da „mnoge biotehnološke kompanije već sprovode detaljna genetska proučavanja svojih proizvoda, ali da nisu dužni da sve svoje podatke prijave kontrolorima, pa to i ne rade. Iz tih razloga važna istraživanja ostanu neobjavljena“.
[adsenseyu4]
[stextbox id=“alert“ bgcolor=“FFF7F8″]To znači da Monsanto ili Dow mogu sakriti sve što su otkrili o problemima GMO.[/stextbox]
To ne bi bio problem da su u pitanju samo istraživanja u laboratorijama i apstrakti u časopisima. Problem je što su milioni hektara puni GMO useva, dok veliki broj stanovništva jede GMO hranu.
Sve je zasnovano na prostim i lažnim pojmovima o tome kako funkcionišu geni.
[stextbox id=“alert“ bgcolor=“FFF7F8″]Biotehnološki giganti to znaju, kontrolori vlasti to znaju i mnogi naučnici to znaju, ali kriju to što znaju.[/stextbox]
Ipak, u celoj ovoj priči još nismo ni došli do visoko toksičnih efekata Raundapa i drugih herbicida koji se koriste za GMO useve.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
