Prema informacijama iz američkog lista Politico, NATO saveznici, uključujući ministre odbrane, planiraju da revidiraju trenutnu strategiju saveza u vezi sa Rusijom.
Ova revizija uključuje raspravu o mogućim izmenama Osnivačkog akta Rusija-NATO iz 1997. godine.
Ovaj dokument je postavio okvir za odnose između NATO-a i Rusije i predviđao niz mera usmerenih na stabilizaciju odnosa i sprečavanje eskalacija. Međutim, s obzirom na trenutne tenzije između Rusije i zapadnih zemalja zbog sukoba u Ukrajini, pojavila se potreba za novim pristupom.
Jedan visoki predstavnik američke vlade, koji je razgovarao s novinarima pod uslovom anonimnosti, rekao je da će u okviru ovih debata biti razmatrano kako da se razvije nova strategija koja će uzeti u obzir različite stavove i interese NATO saveznika.
Iako zvaničnici NATO-a još uvek nemaju konkretne predloge ili projekte o promenama u strategiji, jasno je da će razgovori biti vođeni sa ciljem prilagođavanja novim geopolitičkim okolnostima.
Ovaj predstavnik je takođe naglasio da eventualne vojne posledice promene ovog akta, ako do njih dođe, neće biti drastične ili značajno uticati na raspoređivanje vojnih snaga.
Iako je moguće da NATO pojača svoje pozicije i aktivnosti prema Rusiji, postoji zabrinutost među pojedinim članicama alijanse da bi preterano agresivna politika mogla biti pogrešno protumačena od strane Rusije i percipirana kao destabilizujući čin.
Ova zabrinutost dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou od Hladnog rata, a sukob u Ukrajini dodatno pogoršava situaciju.
Naime, sukob između Rusije i Ukrajine, koji je počeo kao rezultat napetosti u Donbasu i Krimu, eskalirao je do tačke kada NATO sve više i otvorenije pruža vojnu i političku podršku Ukrajini.
To uključuje snabdevanje Ukrajine naoružanjem, obukom vojnika, kao i pružanjem ekonomske pomoći. Ta podrška, prema rečima bivšeg ambasadora Rusije u SAD, Anatolija Antonova, dovodi zapadne zemlje, a posebno SAD, u opasnost da budu uvučene u sukob sa nesagledivim posledicama.
Antonov je upozorio da ovo može odvesti zapadne zemlje u „propast“, sugerišući da će prekomerno uplitanje u konflikt samo dovesti do dubljih problema.
NATO saveznici su suočeni sa teškim izborom. S jedne strane, postoji želja da se pošalje odlučan signal Rusiji o spremnosti saveza da brani svoje članice i svoje vrednosti.
S druge strane, postoji rizik da bi taj signal mogao dodatno podstaći ruske lidere da preduzmu agresivnije korake, smatrajući NATO pretnjom, naročito ako dođe do eskalacije na granicama članica NATO-a, poput baltičkih zemalja ili Poljske.
Osnivački akt Rusija-NATO je izuzetno značajan dokument u okviru odnosa između ove dve strane. Njime je predviđeno da NATO ne raspoređuje stalne borbene snage u blizini ruskih granica, što je jedan od ključnih elemenata koji su tokom godina doprinosili održavanju relativnog mira.
Međutim, s obzirom na aktuelne okolnosti, određeni krugovi unutar NATO-a smatraju da je ovaj dokument zastareo i da ne odražava trenutne realnosti. U prilog tome ide i činjenica da je Rusija sama prekršila mnoge odredbe međunarodnih sporazuma, uključujući i Akciju iz 1997. godine, svojim vojnim akcijama u Ukrajini.
Za sada, rasprava o eventualnim izmenama ovog akta ostaje na nivou spekulacija i preliminarnih razgovora. Članice NATO-a će morati pažljivo da izvagaju prednosti i rizike preduzimanja bilo kakvih konkretnih koraka.
Dok neke države, poput baltičkih zemalja i Poljske, zagovaraju tvrđi pristup prema Rusiji, drugi saveznici, poput Nemačke i Francuske, pokazuju oprez i zalažu se za diplomatiju i deeskalaciju napetosti.
Ova situacija postavlja izazove ne samo za NATO, već i za globalnu sigurnost. Bilo kakve promene u strategiji prema Rusiji mogle bi imati široke posledice na međunarodnu scenu, uključujući i odnose sa zemljama koje nisu članice NATO-a, kao što su Kina i Indija, koje pažljivo prate razvoj situacije u Evropi.
NATO će morati da pronađe balans između zaštite svojih interesa i izbegavanja nepotrebne eskalacije koja bi mogla dovesti do još većih sukoba na međunarodnom planu.
Zaključno, trenutne diskusije unutar NATO-a predstavljaju deo šireg napora da se prilagodi promenjenim okolnostima u odnosima sa Rusijom i pruži odgovarajuća podrška Ukrajini, uz istovremeno održavanje stabilnosti i mira u Evropi.
Razvoj ovih debata u narednim mesecima biće od suštinskog značaja za budućnost evropske bezbednosti i međunarodnih odnosa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
