Izjave zahvalnosti i prijateljstva Italije nakon što joj je Rusija danima slala avione pomoći nisu dugo potrajale.
Na red su došle razmene optužbi kada je u italijanskim medijima osvanula vest da je Moskva među lekarima koje je poslala u teško pogođene severne regije sakrila i -špijune.
Neobičan sukob tradicionalno prijateljskih naroda usledila je nakon objavljivanja priče italijanskog lista o navodnoj prikrivenoj prirodi ruske misije.
Rusi su prošle nedelje došli da pomognu u dezinfekciji bolnica i domova za negu u severnom italijanskom regionu koji je zabeležio više od polovine 14.681 službenih smrtnih slučajeva od korona virusa.
Mnogi su to odmah videli kao prilika da ruski predsednik Vladimir Putin iskaže „meku moć“ u trenutku velike slabosti za Zapad, a onda je italijanski list „La Stampa“ objavio da je u kontingentu od 104 lekara i stručnjaka gotovo sigurno ima i agenata iz ruske vojne obaveštajne agencije GRU.
– Nema sumnje da se među lekarima kriju i špijuni GRU-a – rekao je bivši stručnjak NATO-a za hemijsko oružje Hamiš de Breton-Gordon, a preneo „Moskou Tajms“.
Britanija optužuje agente GRU-a da su pokušali da otruju bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja 2018. godine. Američke obaveštajne agencije smatraju da je GRU, takođe, hakovao računarske servere demokratskih rivala američkog predsednika Donalda Trampa tokom izborne kampanje 2016. godine.
– Možemo da pretpostavimo da će ruski tim želeti da sazna što više o italijanskim snagama i osnuje obaveštajne mreže – izjavio je za „La Stampu“ bivši NATO stručnjak.
Odgovor Moskve je bio oštar i brz.
Ruska ambasada u Rimu je odmah prenela izjavu ruskog ministarstva odbrane kojom se osuđuju „rusofobične lažne vesti u duhu Hladnog rata“.
Ministarstvo odbrane optužilo je italijanski list da se „skriva iza ideala slobodnog govora“ kako bi širio priče koje podsećaju na „antisovjetsku propagandu“.
Oštri napadi Rusije na jednog od najvećih italijanskih listova podstakao je vladu premijera Đuzepea Kontea da se nakratko skrene fokus sa velike zdravstvene krize.
– Iako smo zahvalni na podršci Rusije, ne možemo da ne osudimo neprimereni ton koje koristi njeno ministarstvo odbrane. Sloboda izražavanja i pravo kritikovanja su osnovne vrednosti naše zemlje – navedeno je u saopštenju vlade.
Кonstatovano je da je Rusija „imala pravo da odgovori“, ali na „formalni i tačan način“.
U razmenu optužbi brzo su se uključili i rusko ministarstvo spoljnih poslova i sama „La Stampa“.
Italijani u blizini Milana „aplauzom su pozdravili rusku kolonu kamiona, pevajući rusku himnu“, rekla je portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Italijanska vlada saopštila je da će Rusi početi da leče pacijente u terenskoj bolnici nedaleko od Milana nakon završetka obuke.
Špijunaža i pandemije
Afera sa ruskim špijunima u Italiji nije izolovan slučaj. Na prvi pogled, špijunaža i pandemija korona virusa nemaju nikakve veze jedno s drugim. Ali, glavne svetske obaveštajne agencije uvek imaju „na radaru“ i globalne bolesti.
Krajem 2002. godine kada je počela epidemija SARS-s, kineska vlada je u početku sve držala u tajnosti. Tada je, podseća „Dojče vele“, nemačka obaveštajna služba za inostranstvo BND dostavila informacije o SARS-u i o njegovom širenju saveznoj vladi u Berlinu i zdravstvenim vlastima Nemačke.
Prema informacijama iz bezbednosnih krugova, BND je presretala telefonske razgovore i radio komunikaciju kineske vlade. Nemački agenti su tako došli, ne samo do informacija o samoj bolesti, već i o početnoj strategiji kineske vlade za zataškavanje epidemije.
Slično se ponašaju američke obaveštajne agencije sada, kada se radi o korona virusu. Novinska agencija Rojters i Jahu njuz objavile su da nacionalni direktor obaveštajnih agencija SAD, koji je odgovoran za svih 17 američkih obaveštajnih agencija i koji obaveštava Belu kuću, prikuplja i analizira aktuelne podatke o poreklu, razvoju, širenju i kontroli virusa.
Time se ne bavi samo CIA. Sjedinjene Države su jedna od retkih zemalja koja ima agenciju za špijuniranje u oblasti medicine i zdravstva koja je pod nadležnošću vojne tajne službe DIA.
Špijunaža i tajne službe ne mogu da izleče koronu, niti da je spreče, ali onima koji donose odluke mogu da pruže bolje informacije i, u idealnom slučaju, omoguće im bolje donošenje odluka. Tako se može smanjiti neizvesnost širenja bolesti.
I naravno, radi se i o proceni i priznavanju političke i ekonomske štete. To se takođe odnosi na rasprostranjene kampanje dezinformisanja i sve oštrije uzajamno optuživanje za izbijanje pandemije.
(Blic.rs)
