U sudaru Rusije i NATO-a jedna se uspavana regija na severu Evrope pokazuje kao najranjivije ili, kako to piše Politico, trenutno najopasnije mesto na svetu.
Slabo naseljeni, pretežno poljoprivredni uski pojas između Poljske i Litvanije – prevlaka Suvalki – spaja Belorusiju i Rusiju s njenom baltičkom enklavom Kalinjingradom, domaćinom ruske Baltičke flote, koja, kako se već godinama govori, pored ruskih ratnih brodova pruža dom i nuklearnom arsenalu Kremlja.
Prema mišljenju mnogih analitičara, stotinu kilometara dug koridor bio bi prva meta Vladimira Putina, odluči li ruski predsednik da direktno proširi sukob sa Zapadom i zemljama NATO-a.
U razgovoru s reporterima Politico, lokalno stanovništvu nedalekog gradića i Litvaniji Druskininkaija je reklo da se ne boji napada Rusa, donedavno najbrojnijih turista tog turističkog grada. Osim toga, NATO će ih braniti, očekuju. Ali, njihov se rodni kraj smatra Ahilovom petom Litvanije, zbog značaja koji Kalinjingrad ima za Rusiju, i važnosti koju Suvalki ima, nazvan po obližnjem poljskom gradu.
Najranjivije mesto
Bivši estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves objašnjava kako je ime – osim prevlakom naziva se još i Suvalkijeva pukotina – smislio samo nekoliko minuta pre sastanka s tadašnjom nemačkom ministarkom odbrane Ursulom von der Lajen 2015. godine, kada je pokušavao da upozori saveznike na rupu u obrani Zapada.
U slučaju okršaja, piše Politico, Rusija bi mogla simultano da napadne i sa zapada i s istoka te preuzimajući taj kopneni koridor odseći Baltičke zemlje od NATO saveznika.
„To mesto predstavlja najranjivije mesto“, ističe Ilves.
Takav potez Rusije zazvonio bi, dakako, na uzbunu celom svetu jer bi to značilo da je svet došao do tačke konfrontacije nuklearno naoružanih suparnika. Ilves je s Von der Lajen razgovarao povodom ruske aneksije Krima, ali sadašnja situacija na istoku Evrope, i rusko stvaranje kopnenog mosta za strateški važni Krim, koji je baza njene Crnomorske flote, prikazuju Ilvesov „scenario sudnjeg dana“ u novom svetlu.
Čuvaju nuklearni arsenal?
Kalinjingrad je i strateški i simbolički vrlo važno mesto u ruskoj novopronađenoj nacionalnoj ideologiji. Rusija je u tom gradu nagomilala značajan broj vojnika, a njena Baltička flota broji desetine hiljada vojnika. Do Drugog svetskog rata grad se zvao Kenigsberg, ali Sovetski savez je preuzeo grad od poražene Nemačke i isterao s tog područja nemačko stanovništvo. Raspadom SSSR-a Kalinjin grad, koji je do dandanas zadržao ime prema boljševičkom vođi Mihajlu Kalinjinu, postaje ruska eksklava.
Vojnici NATO-a trenutno treniraju u blizini koridora, kako bi bili spremni za svaki potencijalni scenario. Razni analitičari navode kako je Kalinjingrad bitan ne samo za rusku ofenzivu u Ukrajini već i za rusku sigurnost opšte. Iako to nikada nije potvrdila (ili negirala) veruje se da Rusija tamo drži deo svog nuklearnog arsenala kako bi na dometu imala evropske prestolnice, uključujući Berlin.
U Kalinjingradu, rodnom mestu filozofa Kanta, a takođe i Putinove bivše supruge, luka je bez leda cele godine i kao takva važna osim Rusiji i baltičkim zemljama, zbog prometa i trgovine.
Ruska opsednutost koridorima?
Trenutno Kalinjingradska oblast broji oko milion stanovnika budući da je grad koji su osnovali tevtonski vitezovi, i koji je pre Berlina bio glavni grad Prusije, svojevrsni magnet za imigraciju iz unutrašnjih delova Rusije. Kalinjingrad je i jedan od najvećih ruskih industrijskih centara, a nekoliko je puta izabran za najbolji ruski grad, po mišljenju Rusa.
Sada se, među serijom udaraca koje su, kroz financijske sankcije, pravne procese ili fizičke blokade, proteklih meseci razmenjivali Zapad i Rusija, našao i Kalinjingrad. Litvanija je, naime, objavila zabranu železničkog tranzita roba koje je Evropska Unija ranije stavila na listu sankcija za izvoz u Rusiju. Prema rečima guvernera oblasti, Kalinjingrad će zbog tog poteza ostati bez 50 posto roba koje uvozi. Reč je o ugljenu, metalima, građevinskom materijalu i naprednoj tehnologiji. Guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov poručio je zato da će to prouzrokovati veći transport morskim putem. Takođe i da će od Rusije tražiti da preduzme protivmere.
Ništa zasad ne upućuje na to da bi Putin mogao da posegne za osiguranjem kopnenog mosta za svoju važnu eksklavu, piše Politico. Međutim, to što Suvalki deluje nevažno čini ga privlačnim za Putina, kažu analitičari.
„Jedini odgovor je povećati prisutnost NATO snaga“, smatra Margiris Abukevičius, litvanski zamenik ministra odbrane.
„Znamo da je Rusija opsednuta kopnenim koridorima“, kaže.
Početkom ovog meseca zabrinuti Vilnius je posetio njemački kancelar Olaf Šolc koji je govorio o slanju „robusne brigade“ za pojačanje sigurnosti Litvanije, ali se ispostavilo da Berlin misli na jedinicu od 50 vojnika.
„Istorijski pomak NATO“
Ipak, o pojačanju bezbednosti tog dela istočnog krila NATO-a sigurno će se raspravljati na skorašnjem samitu saveznika, kaže Politico. Pitanje je hoće li se dodatni vojnici slati na privremenoj ili trajnoj osnovi. Odluka još nije donesena, ali je sigurno je da će NATO značajno zbijati svoje redove. Reč je o istorijskom pomaku „centra gravitacije prema istoku“, zaključuje Politico.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(jutarnji list)
