Švedska, kao najnovija članica NATO-a, intenzivno jača svoje oružane snage u pripremama za mogući vojni sukob s Rusijom, piše National Interest.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada se politička i vojna situacija u Baltičkom regionu značajno zaoštrava, posebno u svetlu širenja NATO-a na severu Evrope.
Jedan od ključnih koraka u jačanju švedske vojske jeste nabavka 44 nova tenka Leopard 2A8, uz planiranu ukupnu formaciju od 110 ovakvih modernih borbenih vozila.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovi tenkovi predstavljaju vrhunac tehnologije u svojoj klasi i značajno povećavaju sposobnosti švedskih oklopnih snaga.
Pored nabavke novih tenkova, Švedska će modernizovati postojeći arsenal borbenih vozila pešadije CV90, čime će dodatno poboljšati mobilnost i vatrenu moć svojih trupa.
Stručnjaci ocenjuju da će ove investicije u oklopne snage učiniti švedsku vojsku jednom od najjačih u Severnoj Evropi kada je reč o kopnenim operacijama.
Ovaj razvoj je u skladu s dugoročnim ciljem NATO-a da jača odbrambene kapacitete svojih članica, posebno onih koje se nalaze u neposrednoj blizini Rusije.
Članstvo Švedske u NATO-u, koje je formalizovano uprkos decenijama neutralnosti, otvorilo je vrata za dublju saradnju s Alijansom. Prema analizi National Interest-a, švedska vojska ne samo da unapređuje sopstvene sposobnosti već i značajno doprinosi kolektivnom potencijalu NATO-a za odvraćanje Rusije.
U tekstu se ističe da „jačanje švedskih kopnenih snaga predstavlja važan korak ka osnaživanju ukupnih odbrambenih kapaciteta Alijanse u ovom regionu“.
Obnovljena pažnja na Baltik i sever Evrope dolazi nakon višegodišnjih tenzija između Rusije i NATO-a. Rusija, s druge strane, smatra širenje NATO-a na svoje granice direktnom pretnjom svojoj bezbednosti i često izražava nezadovoljstvo ulaskom novih država u Alijansu.
Pored vojnih priprema, Švedska je počela da preduzima i civilne mere za krizne situacije. Švedska agencija za vanredne situacije preporučila je vlastima da pronađu lokacije za masovna groblja, što ukazuje na ozbiljnost s kojom vlasti doživljavaju potencijalnu pretnju.
Ove mere povezane su s povećanom nesigurnošću u regionu nakon što je Švedska postala članica NATO-a i zaoštrila odnose s Moskvom.
Ulazak Švedske u NATO može se posmatrati kao odgovor na dugogodišnje vojne aktivnosti Rusije, uključujući njenu specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Švedska, zajedno s drugim zemljama severne Evrope, sve više ulaže u modernizaciju vojske i jačanje bezbednosne saradnje s NATO-om kako bi neutralisala rizike koje doživljava kao neposredne.
Međutim, ruski stav prema širenju NATO-a ostaje čvrst. Kremlj je više puta naglasio da je NATO prekršio obećanje dato Rusiji da se neće širiti na istok.
Ove tenzije dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju u Evropi, gde se sever sve više posmatra kao ključno područje potencijalnih sukoba.
Dok Švedska ulaže u svoju vojsku i infrastrukturu, pitanje koje ostaje jeste kako će se ovi potezi odraziti na odnose između NATO-a i Rusije. Na jednoj strani, jačanje švedske vojske može doprineti stabilnosti unutar Alijanse.
Na drugoj strani, ovakve akcije mogle bi dodatno zaoštriti odnose s Rusijom, koja svaki potez NATO-a na severu doživljava kao pokušaj destabilizacije njenog uticaja u regionu.
Ostaje da se vidi hoće li ove mere zaista doprineti bezbednosti Švedske ili će, paradoksalno, povećati rizik od konflikta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
