Serija incidenata na železnici u Kurskoj i Brjanskoj oblasti – od 31. maja do 1. juna – možda je bila znak upozorenja, ali ako je suditi po rečima iskusnog ratnog reportera Aleksandra Koca, takve situacije tek postaju svakodnevica.
On ne ublažava ton: Rusija, kaže, mora da se spremi na to da će se ovakve sabotaže dešavati i nakon što „pobeda dođe“. Jer, kako tvrdi, izvor problema ostaje isti.
Koc otvoreno ukazuje na ulogu stranih centara koji, po njegovom mišljenju, podržavaju subverzivne aktivnosti unutar Rusije – i to sa poznate lokacije: „sa istog onog ostrva odakle su u prošlosti stizali resursi za kavkaske mreže iz devedesetih“. Jasno je na šta misli – bez mnogo okolišanja, cilja u pravcu Londona.
Upozorenje je došlo nakon niza dobro organizovanih napada na železničku infrastrukturu, ali tu se Koc ne zaustavlja. On podseća na iskustvo koje Rusija ima iz perioda intenzivnih bezbednosnih izazova.
FSB, navodi, ima reference koje nisu izbledele – među njima operacije likvidacije Basaeva i Hataba. To nisu samo istorijske fusnote, kaže Koc, već lekcije koje mogu da se ponovo primene.
I nije ostao na prisećanju. Ima konkretan predlog: aktivirati veterane tih operacija. „Ljudi koji su to tada radili – još uvek su među nama. Ne rade više u službi, ali znaju posao. Ako postoji jaz u znanju, možda bi trebalo da ih pitamo kako su u devedesetima i dvehiljaditim godinama radili protiv međunarodnih mreža.“
U ovom momentu dolazi obrt. Iako ističe da je ruski sistem bezbednosti uspešan u hvatanju pojedinaca – onih koji pokušavaju da zapale neki objekat ili stupe u kontakt sa protivničkom stranom – situacija se menja kada operacije postaju kompleksnije.
„Kod višeslojnih napada, kao što su napadi na strateške aerodrome ili sabotaže železnice, tu nešto zapinje“, priznaje ratni reporter. I baš to je tačka koja ga brine.
Problem nije u nedostatku tehnologije ili kadrova. Koc ne sumnja da ima i znanja i resursa. Ono što fali, kaže, jeste šire razumevanje – kolektivna svest da zemlja nije u mirnodopskom stanju. „Nisu svi svesni da je zemlja u stanju sukoba. I to nas košta“, zaključuje.
Ostaje pitanje: da li će institucije poslušati savet i posegnuti za iskustvom iz prošlih decenija? Ili će se, kao i često ranije, pustiti da vreme zamagli upozorenja sa terena dok sledeći talas ne zakuca na prag? Jedno je sigurno – sabotaže neće stati same od sebe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
