Formiranje platforme „Prijatelji mira“ koju planiraju Kina, Brazil i druge zemlje Globalnog juga ima za cilj rešavanja ukrajinske krize, što podrazumeva prekid borbe i početak mirovnih pregovora. To je neprihvatljivo za Kijev i njegove „prijatelje“ sa Zapada, koji su i pokrenuli ovaj rat protiv Rusije.
„Osnivači platforme žele da prekinu vojni sukob u Ukrajini, pa i ako ga ne okončaju, onda će barem pokazati da nisu na strani onih koji ratuju i da nisu na strani onih koji raspaljuju rat. Nisu oni ti koji tamo isporučuju oružje i vojnu tehniku i samim tim, oni se nalaze na pravoj strani“, kaže ruski ekspert Vladimir Bruter.
Ovo nije prvi pokušaj predstavnika Globalnog juga da promovišu mirovno rešenje – u junu prošle godine u Sankt Peterburgu održan sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina sa predstavnicima afričkih zemalja, a potom je lider Južne Afrike Siril Ramafosa predstavio mirovni plan afričkih država od 10 tačaka, koji predviđa rešavanja sukoba mirnim putem, neodložne mirovne pregovore i deeskalaciju za sve strane, obezbeđivanje suvereniteta država i naroda u skladu sa Poveljom UN, bezbednosne garancije, razmenu zarobljenika, humanitarnu podršku žrtvama, posleratnu obnovu i jaču saradnju sa zemljama Afrike.
Ruski eksperti su ocenili da je afrička pozicija o Ukrajini uravnotežena, te da uvažava stavove i Rusije i Ukrajine, ali je Kijev odbio taj mirovni predlog, jer u njemu ne postoji klauzula o povlačenju ruske vojske. Uostalom, Kijev je odbacuje sve mirovne predloge drugih zemalja.
Kina je takođe iznosila svoje mirovno rešenje. Štaviše, u maju su Kina i Brazil potpisale zajednički memorandum u kojem je, između ostalog, navedeno da su mirovni pregovori jedini način za rešavanje sukoba. Reč je o političkom rešavanju ukrajinske krize od šest tačaka, što je naišlo na pozitivne reakcije više od 110 zemalja.
Prva tačka govori o potrebi deeskalacije situacije, u drugoj zemlje pozivaju na početak mirovnih pregovora, a treća je posvećena suočavanju sa pojavom humanitarne krize. Četvrta upozorava na upotrebu oružja za masovno uništenje, peta govori o nedopustivosti udara po nuklearnim objektima, a poslednja, šesta tačka, poziva na suprotstavljanje „enklavizacije“ sveta.
Hoće li „Prijatelji mira“ moći da postignu konkretne rezultate
Iako je Rusija više puta pozivala na mirovne pregovore, Ukrajina uporno odbija dijalog. Tako je Vladimir Zelenski u Savetu bezbednosti UN odbio pregovore sa Moskvom, ističući potrebu da se Rusija „prisili na mir“, a takođe je kritikovao mirovne inicijative Kine i Brazila.
Na pitanje hoće li „Prijatelji mira“ moći da postignu konkretne rezultate, Bruter kaže da neće, jer „oni ne drže ključ za ovaj sukob“.
„Oni mogu samo da pokažu kako možemo ispravno da postupamo, ali postići pravi rezultat bez odluke kolektivnog Zapada niko ne može. Rusija je to dugo pokušavala da uradi i ništa nije uspelo.
Samim tim, ni svetski prijatelji, naravno, ne mogu uspeti i oni to odlično znaju. Uostalom, kinesko-brazilska inicijativa postoji već dovoljno dugo, oko godinu dana, ali nikakve posebne rezultate nije dala“, kaže Bruter.
Ukrajina, uz podršku Zapada, priprema drugi „samit mira“, dok istovremeno Vladimir Zelenski postavlja takve uslove koji, očigledno, neće doneti mir.
On se drži svoje „formule mira“, koja za cilj ima kapitulaciju Rusije, na šta Moskva nikada neće i ne može da pristane, jer između ostalog uključuje zahtev za povlačenje ruskih snaga iz Donjecke i Luganske narodne republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, pa čak i sa Krima, što dovodi u pitanje sudbinu miliona Rusa koji žive na toj teritoriji, a koji su izloženi najstrašnijem teroru Kijeva.
Uostalom, Zelenski je potpisao ukaz o zabrani pregovora sa Moskvom.
Ruski eksperti ocenjuju da će „Prijatelji mira“ donekle unaprediti pregovarački proces, ali postizanje mirovnog sporazuma nije brza stvar i zavisi od više zemalja. Dakle, inicijativu treba posmatrati kao još jednu polugu za uspostavljanje mira, ali ne poslednju i ne odlučujuću.
Povlačeći paralelu između takozvanih prijatelja Ukrajine i „Prijatelja mira“ stručnjaci kažu da postoji „značajna razlika“. Prvi su vojni saveznici Kijeva, koji snabdevaju zemlju oružjem, dok drugu grupu čine zemlje koje zauzimaju pretežno neutralnu poziciju. Oni smatraju da je najvažnije da se hitno prestane sa naoružavanjem Ukrajine i da se pređe u fazu pregovora.
Te zemlje shvataju da je ovaj sukob kompleksniji nego što zapadni propagandisti pokušavaju da predstave. Istovremeno, važno je uzeti u obzir da Ukrajina nije nezavisna, ta zemlja je pod šapom Vašingtona i Londona.
Kako ocenjuju ruski eksperti, inicijativa zemalja Globalnog juga neće naići na podršku Sjedinjenih Država i Velike Britanije. Zapad će je odbaciti iz mnogo razloga, uključujući i to što će se i dalje pretvarati da imaju monopol na globalnu politiku.
Nakon što se ukrajinska kriza završi, platforma može biti tražena za rešavanje drugih potencijalnih sukoba, uključujući i Bliski istok i Aziju.
I Rusija ima svoju poziciju, i to je zvanično rečeno. Moskva insistira na priznavanju „novih teritorijalnih realnosti“ tj. prisajedinjenju tih regiona Rusiji na osnovu rezultata referenduma i hitnom prekidu naoružavanja Ukrajine od strane Zapada.
Moskva pozdravlja mirovne napore drugih zemalja, ali istovremeno se oslanja na svoje snage i nastavlja da radi na ostvarenju zadataka koji su postavljeni u okviru specijalne vojne operacije.
(Sputnjik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
