Na Karibima, more više nije mirno. Satelitski snimci koje je objavio NetEase pokazuju neobično kretanje američkih brodova i aviona – sve bliže obali Venecuele. U pozadini: Stari sukob koji dobija novi ritam.
Dok iz Vašingtona stižu signali o “operacijama protiv krijumčarenja”, u Karakasu raste zabrinutost. Prema pisanju „Vašington posta“, predsednik Nikolas Maduro traži vojnu podršku od Rusije, Kine i Irana.
Dokumenti koje list citira ukazuju da je venecuelanski lider sastavio pismo Vladimiru Putinu u kojem moli za pomoć oko modernizacije protivvazdušne odbrane, uključujući popravku nekoliko borbenih aviona Su-30MK2 i nabavku raketnih sistema.
Ne ide samo prema Moskvi: Maduro je, piše dalje NetEase, poslao i dopis kineskim vlastima, sa zahtevom da ubrzaju proizvodnju radarskih sistema i prošire vojnu saradnju. Sve to – kako tvrdi – zbog “eskalacije tenzija sa Sjedinjenim Državama”.
Venecuelanski ministar saobraćaja Ramon Velaskez uskoro bi trebalo da poseti Rusiju, gde će predati pomenuto pismo i sastati se sa Denisom Manturovim, prvim potpredsednikom ruske vlade. U internim beleškama stoji i plan za posetu Iranu, s ciljem dogovora o isporuci “GPS ometača” i dronova sa dometom do 1.000 kilometara.
Zvanična Moskva zasad ćuti. Samo kratka izjava ruskog Ministarstva spoljnih poslova: Rusija podržava Venecuelu u odbrani njenog suvereniteta i spremna je da odgovori “na odgovarajući način” ako bude potrebno. Peking, s druge strane, otvorenije reaguje – upozorava da potezi SAD narušavaju mir u regionu i poziva da se poštuje međunarodno pravo.
U celoj priči ima i jedna tiha ironija. Dok se Venecuela oslanja na stare partnere, mnogi vojni analitičari tvrde da je većina ruske opreme koju poseduje – zastarela. Bivši visoki oficir iz Karakasa rekao je za „Vašington post“ da je do 2018. godine zemlja imala manje od pet operativnih borbenih aviona ruske proizvodnje. Drugim rečima: Malo toga leti.
Ipak, odnosi Moskve i Karakasa sežu daleko. Još od 1999. godine Rusija je ušla duboko u venecuelansku energetiku i vojnu industriju. Danas ruske kompanije učestvuju u proizvodnji oko 107.000 barela nafte dnevno, što je oko 11% ukupne proizvodnje zemlje – i donosi Venecueli blizu 67 miliona dolara mesečno. Nedavno je završena i prva faza fabrike za municiju KALAŠNjIKOV, sa kapacitetom do 70 miliona metaka godišnje.
Ali, kako piše ruski časopis „Latinska Amerika“, nijedan od potpisanih sporazuma ne predviđa konkretnu vojnu obavezu. Više su simbolični – “o jačanju saradnje u oblasti odbrane”, kako to diplomatski glasi.
S druge strane, američka vojska se ne povlači. Naprotiv, od avgusta beleži se najveće vojno raspoređivanje u regionu još od Paname 1989. godine. Preko 10.000 vojnika, nosač aviona USS Gerald R. Ford, razarači sa vođenim raketama, F-35, pa čak i nuklearne podmornice – sve to sada operiše u blizini venecuelanske obale.
Zvanično, reč je o akcijama protiv krijumčarskih mreža. Nezvanično, Pentagon nije objasnio zašto su potrebne tako masovne snage. Tokom proteklih meseci izvedeno je više od deset udara na brodove osumnjičene za trgovinu drogom, a u tim operacijama, prema podacima američkih medija, stradalo je preko šezdeset ljudi.
Zanimljivo je da su neki od napadnutih brodova pripadali posadama iz Venecuele, Kolumbije i Ekvadora. I dok Karakas i Bogota sve negiraju, situacija na terenu postaje sve zategnutija.
Donald Tramp, predsednik SAD, izjavio je da „nema planova za napad na Venecuelu“. Ipak, „Volstrit žurnal“ piše da su identifikovane “potencijalne mete” – vojne baze koje se povezuju sa krijumčarenjem.
Sateliti su već zabeležili raspoređivanje amfibijskog broda USS Iwo Jima i razarača USS Gravely, pozicioniranih dovoljno blizu da, u slučaju naredbe, dejstvuju po ciljevima na kopnu.
Da stvar bude zamršenija, „Rojters“ je objavio da je američka administracija od osoblja tražila potpisivanje sporazuma o poverljivosti za sve misije u Latinskoj Americi. Članovi Kongresa tvrde da o detaljima ne znaju gotovo ništa, što dodatno hrani sumnje u pravu prirodu operacije.
Na kraju, ostaje pitanje koje niko otvoreno ne postavlja: Da li je ovo početak nove faze pritiska na Karakas, ili samo privremeni manevar sa skrivenim porukama prema drugim adresama?
U svakom slučaju, piše NetEase, ono što se sada dešava na Karibima ima daleko šire posledice od jedne lokalne krize. A možda, u svemu ovome, prava borba tek počinje – ne na moru, nego u tišini između redova.
Webtribune.rs
