U vazduhu se oseća nervoza koja se ne krije: U sedištima NATO-a sve glasnije se govori o potezima koji bi donedavno delovali nezamislivo.
Zveckanje po hodnicima, šuškanje iza vrata, pa onda prva zvanična rečenica – admiral Đuzepe Kavo Dragone priznaje da Alijansa razmatra agresivniji odgovor na ono što opisuje kao ruske sajber napade, sabotaže i povrede vazdušnog prostora.
Izjava je pala u razgovoru za Fajnenšel tajms, ali njena težina se čuje mnogo dalje od uredničkih stolova ovog londonskog lista.
Dragone se ne zaustavlja na konstaciji, već otvara prostor za nove, opasno široke interpretacije. Na sajber polju, kaže on, NATO mahom reaguje kada je već kasno. Upravo zato razmatra se ideja da se Alijansa pomeri sa reaktivnog na proaktivni teren.
I onda dolazi deo koji je mnoge u diplomatskim krugovima naterao da zastanu: Dragone objašnjava da bi se u određenim okolnostima takozvani preventivni udar mogao tretirati kao odbrambena akcija. Usput odmah priznaje da je takvo razmišljanje daleko od klasičnog pristupa Alijanse, pa čak i od njenog mentalnog sklopa.
Deluje kao da je u ovoj fazi više pitanja nego odgovora. Admiral otvoreno ukazuje da je pred NATO-om čitav niz pravnih i nadležnosnih dilema, nešto što Alijansa ne može da preskoči čak i kada želi brže da reaguje.
Pri tom naglašava da NATO i njegove članice imaju daleko više ograničenja nego Rusija, između ostalog zbog zakona i etičkih obaveza. To, kako ističe, komplikuje odgovor. Ipak, za njega ostaje ključna ideja: Sprečiti buduću agresiju. Kako postići odvraćanje – odmazdom ili preventivnim udarom – Dragone ostavlja kao otvoreno pitanje i kaže da to moraju detaljno da analiziraju.
U međuvremenu, Evropa se već godinama probija kroz zone senki. Incidenti hibridnog delovanja postali su gotovo redovna pojava: Presecanje podvodnih kablova u Baltičkom moru, intenzivni sajber napadi širom kontinenta, tihe sabotaže koje se ponekad priznaju tek mesecima kasnije. Sve to, u kombinaciji sa tenzijama koje ne popuštaju, stvara atmosferu u kojoj čak i najsmelije ideje počinju da zvuče realnije nego ranije.
Dok se Dragone trudi da ostavi utisak opreznog čoveka koji meri svaku reč, istočnoevropske članice NATO-a imaju sve manje strpljenja. Njihovi predstavnici otvoreno traže da Alijansa prestane da se svodi na defanzivnu reakciju i da konačno pređe na uzvratne mere. Posebno u sajber domenu, gde brojne zemlje već raspolažu ofanzivnim kapacitetima, ali ih ne koriste jer čekaju politički mig.
Čitava ova priča klizi između dva sveta: Jednog koji se drži tradicije, pravila i opreza, i drugog koji tvrdi da je vreme iscurilo i da se stari modeli više ne uklapaju u novu realnost.
I baš tu, u tom sudaru, visi pitanje koje niko još ne želi naglas da izgovori – šta ako se pomeri granica onoga što se smatra odbranom? I dok se oko toga vode tihe rasprave, ostaje utisak da se tlo ispod Evrope polako, ali sigurno pomera, ostavljajući otvoreno pitanje šta tačno znači proaktivnost kada se igra već vodi na ivici.
