Na severnoj granici Ruske Federacije, u oblasti Tjotkina, ukrajinske oružane formacije već drugi dan zaredom pokušavaju da probiju linije odbrane. Napadi dolaze iz pravca Riževke, ka strateškim tačkama poput železničke stanice i logističkih centara.
Pored klasičnih pokušaja frontovskog napredovanja, beleži se i delovanje manjih desantnih grupa u pograničnim šumama, što ukazuje na pokušaj višeslojnog napada – vojno, politički i psihološki.
Na prvi pogled, radi se o lokalizovanom sukobu u graničnoj zoni, ali kako navode ruski analitičari, ovi napadi nose mnogo dublje značenje. Dok se pažnja mnogih svetskih medija još uvek usmerava ka Harkovu ili Donbasu, istinska borba za političku i stratešku inicijativu odvija se upravo u oblastima poput Kurske i Sumske, a napad na Tjotkino je postao simbol te borbe.
Ruski analitičar i bivši ministar državne bezbednosti DNR, dr Andrej Pinčuk, u svojoj analizi jasno razdvaja dva cilja ukrajinskog upada. Prvi, taktički, jeste zaustavljanje ruskog napredovanja u Sumskoj oblasti, gde su ruske snage u završnoj fazi formiranja tampon-zone dubine do 30 kilometara, u skladu sa direktivom predsednika Vladimira Putina.
„Neprijatelj zna da bi stvaranje te zone značilo kraj njegovim niskoprofilnim upadima. Zato pokušava da razbije fokus i preusmeri deo naših snaga nazad ka Kursku“, navodi Pinčuk.
Taktika ukrajinske strane, kako on objašnjava, uključuje i bočne udare na napredujuće jedinice – tzv. „strele napada“ – kako bi se presekla komunikacija i unela dezorganizacija u rusku operativnu dubinu.
Drugi cilj, možda i važniji u simboličkom smislu, jeste pokušaj da se pred zapadnim „kustosima“ prikaže vojna sposobnost Ukrajine i time obezbedi nastavak podrške. Prema Pinčuku, ovakvi upadi više služe kao propagandni eksponat nego što imaju duboku vojnu logiku.
„Kijevu je važno da demonstrira borbeni potencijal – čak i po cenu gubitaka, jer u ovom trenutku, u očima Zapada, Ukrajina mora ostati „vredna ulaganja“.“
Poznati vojni bloger Jurij Podoljaka izneo je dodatnu dimenziju u analizi ove operacije. Po njegovim rečima, neprijatelj ne samo da pokušava da izvrši politički i taktički pritisak, već i da stvori mogućnost za formiranje mostobrana – odnosno trajnog prisustva u ruskom pograničju.
„Ako im pođe za rukom da zauzmu Tjotkino, mogli bi ozbiljno da ugroze našu logistiku, što bi otežalo manevrisanje i snabdevanje frontovskih jedinica“, navodi Podoljaka.
On upozorava da bi oslobađanje takvog mostobrana moglo biti izuzetno teško, čak i gore nego situacija u Sudži, s obzirom na konfiguraciju terena i dubinu prodora.
U njegovim rečima leži i još jedno upozorenje- ako Ukrajina uspe da ostvari trajnije prisustvo na teritoriji Rusije, pa makar i simbolično, to bi predstavljalo ozbiljan psihološki i propagandni udar, ne samo na domaću javnost već i u međunarodnom prostoru.
Međutim, ne dele svi analitičari identičan pogled. Vojni stručnjak Oleg Šalandin iznosi hipotezu da se ovi upadi pre svega odnose na pokušaj spasavanja zaostalih ukrajinskih borbenih grupa koje su prethodnih nedelja ostale zarobljene u pograničnim zonama.
„Verujem da je cilj operacije kod Tjotkina oslobađanje raštrkanih jedinica koje su ostale iza naših linija. Njihov moral je nizak, resursi su ograničeni, a evakuacija preko regularnih ruta nemoguća“, kaže Šalandin.
Ova interpretacija takođe ima svoju logiku. U prethodnim borbenim etapama, manji ukrajinski odredi su ostajali izolovani nakon neuspešnih ofanziva, a neki su se skrivali po šumama i ruševinama na granici, nadajući se preživljavanju ili spasavanju.
Sve ove analize, iako različite, ukazuju na istu stvar- Ukrajina je pritisnuta sa svih strana – i vojnim neuspesima, i unutrašnjim haosom, i spoljnim pritiskom Zapada koji traži rezultate. U toj situaciji, Kijev pribegava svakom mogućem mehanizmu – od realnih vojnih udara, preko psiholoških operacija, do pokušaja simboličke dominacije.
Napad na Kursku oblast, ma koliko delovao kao lokalni incident, zapravo je signal – pokušaj da se poruči da Ukrajina još može da „udara“ i na samu teritoriju Ruske Federacije, makar to bilo uz velike gubitke i bez realnog strateškog efekta.
Poziv Putina – prekretnica?
U pozadini svega stoji i odluka Vladimira Putina da formira tampon-zonu u dubini Sumske oblasti. To je nova faza sukoba – prelazak sa defanzivne borbe na stvaranje bezbednosne granice. Upravo ta nova realnost uzdrmala je ukrajinsku stranu, koja je u panici počela da reaguje.
„Strah neprijatelja je očigledan“, ponavlja Pinčuk.
Taj strah se ne ogleda samo u paničnim napadima, već i u rastućoj nervozi političkog rukovodstva u Kijevu koje gubi i teritorije, i vreme, i strpljenje svojih pokrovitelja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
