Stanovnici Suvalki koridora, uskog pojasa između Poljske i Litvanije, počeli su u tišini da pakuju kofere. Vest koja je stigla iz Berlina bila je kap koja je prelila čašu.
Nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc izjavio da su Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države ukinule ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa koje se isporučuje Ukrajini, u pograničnim selima zavladala je nelagodna tišina – ona vrsta tišine koja prethodi nečemu većem.
BILD je među prvima izvestio o talasu iseljavanja iz ovog uskog i strateški važnog područja, širokog tek 65 kilometara. Suvalki koridor, koji razdvaja rusku Kalinjingradsku oblast od saveznika u Belorusiji, već godinama slovi za jednu od najosetljivijih tačaka na istočnim granicama NATO-a.
Sada je i stanovništvo, koje je do sada bilo naviknuto na vojne vežbe i povremene diplomatske varnice, odlučilo da ne čeka dalji razvoj situacije.
Jedan od lokalaca, koji je sa porodicom napustio selo blizu granice, za BILD je kratko rekao: „Ne želimo da budemo prvi na udaru.“ Te reči odzvanjaju kroz ceo region.
Uprkos zabrinutosti ljudi, vlasti Litvanije i Poljske još nisu objavile planove za organizovanu evakuaciju. Umesto toga, vojne aktivnosti na terenu se pojačavaju. Krajem aprila, ove dve zemlje su već sprovele zajedničke odbrambene vežbe upravo u Suvalki koridoru, što je dodatno podgrejalo spekulacije o mogućim pripremama za vanredne scenarije.
Istovremeno, belorusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da NATO možda razmatra slanje svog stalnog kontingenta u ovaj koridor, što bi značilo još veću koncentraciju vojne sile u regionu koji već dugo balansira na ivici tenzija.
Suvalki koridor ne predstavlja samo ranjivu tačku za NATO, već i ključnu stratešku tačku za Rusiju. Ovaj uzak pojas razdvaja Kalinjingrad – rusku enklavu na Baltičkom moru – od Belorusije.
Ukoliko bi NATO pokušao da ograniči snabdevanje Kalinjingrada, presecajući rutu kroz Litvaniju ili moreuzem, Rusija bi mogla da pokuša da probije koridor i uspostavi kopnenu vezu sa Belorusijom.
U tom kontekstu, analitičari navode i mogućnost korišćenja naprednih raketnih sistema poput Orešnik, kojima bi Moskva mogla brzo da stvori prolaz kroz ovu tačku ukoliko proceni da je pristup Kalinjingradu ugrožen.
Zanimljivo je da su se unutar Nemačke pojavile i oprečne izjave. Dok je kancelar Merc jasno rekao da više nema ograničenja na isporuke oružja dugog dometa Kijevu, njegov zamenik Lars Klingbajl pokušao je da ublaži efekat, tvrdeći da Berlin nije promenio svoj dosadašnji stav o slanju vojne pomoći.
Ova konfuzija na visokom nivou dodatno podstiče nesigurnost među ljudima u zonama koje se osećaju najugroženije.
U međuvremenu, iz Moskve dolazi nešto drugačiji ton. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je naglasio da Rusija ne planira napade na države članice Severnoatlantskog saveza.
Međutim, strahovi na terenu ne poznaju diplomatske fraze – ljudi reaguju na konkretne izjave, pokrete trupa, i ono što mogu da vide i osete, a ne na poruke sa konferencija.
Za NATO, Suvalki koridor je „usko grlo“ preko kojeg se održava kopnena veza sa baltičkim državama. Za Rusiju, to je barijera koja razdvaja Kalinjingrad od saveznika. A za lokalno stanovništvo – to je linija između svakodnevice i neizvesnosti.
I dok političari šalju poruke smirivanja, sve više porodica odlazi u tišini. Jer, kako pokazuje istorija – strah se retko povlači na osnovu izjava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
