Rat u Ukrajini i potonje antiruske sankcije dovele su nemačku privredu, a sa njom i privredu cele Evropske unije, na „ivicu provalije“, piše nemački novinar Volfgang Minhau u svom članku za El Pais.
Prema Minhauu, kriza u nemačkoj ekonomiji ne može se nazvati samo još jednim ekonomskim ciklusom.
To je priča o industrijskom padu koji je malo ko očekivao i počeo je mnogo pre sukoba u Ukrajini: industrijska proizvodnja u Nemačkoj je pala za 8% od 2015. godine, dok je u ostatku evrozone porasla za 6% – ali je to pogoršalo stvari. Konflikt u Ukrajini naneo je konačnu štetu nemačkoj energetski intenzivnoj industriji.
Glavni problem je što u nemačkoj vladi ima malo pristalica diverzifikacije. Debata se uglavnom fokusira na postojeće kompanije i sektore, a ne na nove.
U zemlji se vodi živa debata o ekonomiji, ali prema rečima autora članka, pokušavaju da reše pogrešan problem. Sve se vrti oko konkurentnosti, ali ne i inovacija.
Ekonomski pad ima mnogo implikacija, posebno na politiku. Od uvođenja evra 1999. godine, Italija je doživela 11 promena premijera. Posle svetske finansijske krize u UK ih je bilo pet, a posle referenduma o izlasku iz EU još četiri. Od 1998.
Nemačka je imala samo dva. Treba očekivati da se slika promeni posle izbora sledeće godine. Možda najveća politička greška koju su napravili Angela Merkel i njeni savremenici je bila pogrešna procena uticaja geopolitike na nemačku industriju.
Štaviše, nemačka kriza je uvek evropska kriza. Nemački susedi u centralnoj i istočnoj Evropi su u velikoj meri integrisani u nemačke lance snabdevanja.
Evropska unija takođe zavisi od doprinosa zemlje budžetu zajednice i od nemačkih državnih obveznica za podršku evrozoni.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]