Na popisu stranih agenata KGB-a iz vremena Hladnog rata nalazi se desetak najboljih svih vremena. Jedni su počinjali saradnju iz ideoloških uverenja, drugi iz lične koristi ili koristi njihove države. Međutim, jedan tajni agent je otišao toliko daleko da je zahvaljujući njemu veći deo američke flote mogao da bude uništen u prvim danima rata.
Agent sovjetske obaveštajne službe Boris Solomati sreo je neobičnog posetioca za vreme svog posla u Rimu. Američki državljanin je pri prvom kontaktu počeo da se raspituje kako može da postane građanin Sovjetskog Saveza. Na pitanja postavljena od zaposlenih u ambasadi visoki Amerikanac je odgovarao direktno, ne pokušavajući da izbegne odgovor. Prvi susret je, međutim, prošao razočaravajuće, jer američki državljanin nije ponudio nikakve tajne informacije.
[adsenseyu1]
Kasnije će se ispostaviti da je Glen Majkl Sauter predstavljao za sovjetsku obaveštajnu službu ogroman interes. Visoki Amerikanac ne samo da je služio na američkom nosaču aviona, nego je radio i kao lični fotograf komandanta šeste flote SAD-a admirala Kruva. Majkl Sauter je pristao da radi za sovjetsku obaveštajnu službu do odlaska u penziju, a Sovjeti su mu zauzvrat obećali državljanstvo.
Dok je radio kao lični fotograf admirala Kruva, Sauter je dobio pristup velikim količinama materijala koji su se ticali bezbednosti američke flote. Materijali koje je dostavljao Glen Majkl sadržali su i dugoročne planove američke flote od Sredozemnog mora do Bliskog istoka.
U svojim izveštajima Sauter je predavao sve što je bilo neophodno sovjetskim generalima radi efektivnog praćenja i rasporeda američke flote, podatke o komandantima brodova, datume planiranih vojnih manevara, tajne „koverte“ s algoritmima delovanja u slučaju izbijanja svetskog rata.
Dobijena informacija je davala sovjetskom vojno-političkom rukovodstvu otvorene karte za predstojeća vojna delovanja, jer su u Kremlju i glavnom štabu tačno znali sledeći korak američke flote, kao i gde je tačka bez povratka. Zahvaljujući Sauteru, Sovjeti su držali američku flotu za gušu.
[adsenseyu4]
Sauter prelazi na daleko odgovornije položaje zahvaljujući svojim kvalitetima. On je prekinuo službu u mornarici u vezi sa istekom ugovora i vratio se u Ameriku. Shvativši važnost svog rada, uspeo je da se zaposli u obaveštajnom sektoru američke mornarice koji se bavio nadgledanjem sovjetske flote u Evropi i na Atlantiku. Sauter posle dodatnih obaveštajnih provera 1983. dobija dozvolu da radi u odeljenju za analize fotosnimaka dobijenih svemirskim izviđanjem.
Pristup ovim informacijama omogućio mu je da dostavi Sovjetima popis od 150.000 ciljeva na teritoriji SSSR-a, po kojima je Amerika planirala da napada u prvim satima rata. To je bio dokument jedinstvenog kompleksnog operativnog plana za primenu nuklearnog oružja.
Zlatna vremena Sautevog rada bližila su se kraju u vezi sa velikom provalom agenturne mreže u SAD-u nakon prebega sovjetskog agenta Vitalija Jurčenka. Još jedan slučaj pre toga bacio je sumnju na Sautera: informacije koje je pružila njegova bivša žena Italijanka od koje se razveo 1982. godine. Ona je jednom italijanskom oficiru rekla da njen muž radi za Ruse.
Ova informacija je, naravno, stigla i do agenata FBI-ja, nakon čega je pozivan na informativne razgovore. Detektore laži je lako prošao. Međutim, nakon što je postalo očito da sumnja na Sauta raste, rukovodstvo KGB-a je odlučilo da povuče svog agenta. Sauter je napustio SAD u pet do dvanaest, odletevši avionom za Italiju, odakle je prebačen u SSSR u junu 1986. Načelnik KGB-a Krjučkov ga je lično dočekao.
Ukazom Predsedništva Vrhovnog Saveta SSSR-a od 2. oktobra dodeljeno mu je sovjetsko državljanstvo. On je sam izabrao novo ime – Orlov Mihail Jevgenjevič. Orlov je postao jedinstveni strani agent spoljne obaveštajne službe koji je u službi bezbednosti zvanično dobio čin majora. Oženio se Jelenom, svojom drugom ženom, koja je predavala engleski jezik u obaveštajnoj školi. S njom je dobio ćerku Aleksandru. Upoznao se s drugim agentima – Kimom Filbijem i Džordžom Blejkom, s kojima se sprijateljio.
Sauter je iz nepoznatih razloga završio život samoubistvom, u garaži 1989. godine, ostavivši pismo svojoj supruzi i kolegama. Zabeleženo je da je bio nezadovoljan onim što se događalo u Sovjetskom Savezu pre raspada, napetom situacijom i turbulentnim događajima. Ipak, lični motivi za odluku da život završi samoubistvom gušenjem izduvnim gasovima u garaži nisu do kraja rasvetljeni. Sahranjen je na Kuznjeckom groblju u Moskvi.
(hr.rbth.com)
