Odluka SAD da obustavi isporuke ključnog naoružanja Ukrajini mogla bi, prema rečima analitičara, da preokrene tok oružanog sukoba.
Početak povlačenja Vašingtona ostavlja prostor za prodor borbenih aviona duboko u ukrajinsku teritoriju, što do sada nije bilo moguće zbog snažne protivvazdušne zaštite.
Direktor Centra za kompleksne evropske i međunarodne studije pri Visokoj školi ekonomije u Moskvi, Vasiliј Kašin, za „MK“ objašnjava da se situacija ne svodi na pitanje finansiranja.
Kako ističe Kašin, odluka nije doneta zbog nedostatka novca, već zbog problema u proizvodnji i iscrpljenih zaliha. Ukrajina je, kako kaže, trošila izuzetno velike količine američkog naoružanja, naročito raketa za PVO i raketa „vazduh-vazduh“ koje koristi i sama ukrajinska protivvazdušna odbrana.
Drugi faktor, prema njegovim rečima, jeste veliki broj potrošenih raketa tokom odbrane izraelskog vazdušnog prostora od napada bespilotnim letelicama i balističkim projektilima sa Bliskog istoka. Zajednički efekat ova dva sukoba doveo je do ozbiljnog smanjenja američkih vojnih zaliha.
Na listi opreme koju Ukrajina više neće dobijati, prema dostupnim podacima, nalaze se Hellfire rakete klase „vazduh-zemlja“, GMLRS projektili za HIMARS, rakete za PVO sisteme Patriot, prenosivi sistemi Stinger, kao i rakete AIM-120 i Sidewinder za vazdušnu borbu.
Kašin objašnjava da Patriot PAC-3 koristi posebno skupe projektile, kojih SAD godišnje mogu proizvesti svega oko 600, a sama Ukrajina troši više od toga.
Pored toga, američke rakete se koriste i u sistemima evropskog porekla, kao što su NASAMS i FrankenSAM, pa čak i u nekim kompleksima koje isporučuje Velika Britanija.
Po svemu sudeći, problem nije novac, već manjak kapaciteta za proizvodnju visoko sofisticiranih projektila. Čak i uz napore da se povećaju proizvodni kapaciteti, rast je minimalan – broj godišnje proizvedenih raketa za sisteme Patriot, na primer, povećan je sa 500 na svega 650.
Istovremeno, SAD imaju sve više strateških prioriteta na Dalekom istoku. Povećana aktivnost Kine oko Tajvana i u Južnom kineskom moru primorava Vašington da akumulira rezerve za eventualne buduće scenarije.
Očekivanja daljeg porasta tenzija oko 2027. godine podstiču američke stratege da planiraju dugoročno, pri čemu Ukrajina više nije primarni fokus.
Kada je reč o potencijalnom posredovanju Evrope, Kašin napominje da su resursi evropskih zemalja ograničeni. Iako neke članice isporučuju PVO sisteme poput SAMP-T i IRIS-T, broj tih sistema, kao i količine dostupnog municijskog materijala, ostaju skromni.
Za Ukrajinu se time otvara najnepovoljniji scenario – prinuđena je da štedi projektile za PVO, što znači smanjenje aktivnosti u presretanju projektila i dronova. To bi, kako objašnjava Kašin, moglo dovesti do znatno većeg razaranja infrastrukture, a kasnije i do potpunog kolapsa protivvazdušne odbrane.
Ako do toga dođe, ruska avijacija bi mogla da koristi jeftinije bombe za napade duboko unutar teritorije pod kontrolom Kijeva.
Dodatno pogoršanje moglo bi nastupiti ako se proširi upotreba teških dronova poput „Oriona“. U tom slučaju, kako navodi Kašin, protivnik ne bi mogao da zadrži kontrolu nad frontom. U režimu oštre štednje, moguće je da Kijev produži otpor za nekoliko meseci, ali uz znatno više gubitaka u ljudstvu i tehnici.
Webtribune.rs
