Tajni premeštaj nuklearnih raketa i desetine hiljada sovjetskih vojnika 1962. godine na Kubu i dan-danas se smatra najboljom vojnom operacijom u istoriji Rusije.
1962.godina je i Hladni rat je na najvišem nivou. Moskva se ne oseća preterano pouzdano u sukobu sa Vašingtonom: SSSR ozbiljno gubi od SAD-a u trci sa nuklearnim naoružanjem. SAD raspolaže sa 6000 nuklearnih bojevih glava koje mogu dosegnuti SSSR, dok SSSR poseduje svega 300 nuklearnih bojevih glava, koje mogu dosegnuti SAD.
[adsenseyu1]
Kremlj je naročito pogodilo razmeštanje američkih nuklearnih raketa u neposrednoj blizini vlastitih granica, ne samo u Zapadnoj Evropi ( Zapadna Nemačka, Holandija i Belgija ), već i od 1961., u Turskoj. Vreme doleta rakete do Moskve skratilo se na 10 minuta. Ako bi počeo rat, Moskva jednostavno ne bi uspela da odgovori Vašingtonu povratnim napadom.
Prekookeanski saveznik
Baš tada je Moskva odlučila da baci oko na revoluciju na Kubi, gde od 1959. godine vlada režim Fidela Kastra. Posle sprovedene nacionalizacije američke imovine na Kubi, SAD su objavile sankcije. Saradnja sa SSSR-om je bila spas za Kubance i Fidela Kastra, pošto su počele da im stižu praktično besplatne pošiljke žita i goriva, tenkova i aviona.
Istovremeno, odnosi Kube i SAD-a su se maksimalno zaoštrili i tada je Moskva uverila Kastra da će samo sovjetsko nuklearno naoružanje naterati Džona Kenedija da počne drugačije da ih tretira. Vođa kubanske revolucije pristao je da razmesti sovjetske nuklearne rakete na ostrvo.
Rizični plan
Vašington je pratio svaki primerak vojne tehnike koji je došao na ostrvo, pa je zbog toga SSSR morao da isporuči rakete u tajnosti. Za razradu tajnog plana uzet je maršal Ivan Bagramjan. Operacija je dobila naziv “Anadir” (grad na krajnjem severoistoku Rusije). Po mišljenju stratrega, navedeni naziv bi doveo u zabludu i najpronicljivije špijune.
Kako bi svi vojnici učestvovali u zaveri, svima je podeljena oprema – zimske čizme i skije, zbog čega su bili uvereni da ih vode na Čukotku. Nuklearne balističke rakete bile su zakamuflirane kao poljoprivredne mašine velikih gabarita.
Za pravi cilj operacije znao je samo uski krug ljudi na vrhu. Prvo su na Kubu odleteli oficiri, koji su bili odgovorni za montažu lansirnih rampi. Putovanje ostalih vojnika (više od 50 000 ljudi) sprovedeno je u užasnim uslovima – nedeljama su se nalazili u brodskim kabinama, u brodovima koji su iz osam ruskih luka krenuli prema Kubi. Prvi brod isplovio je prema Kubi 10. jula 1969.
[adsenseyu4]
Dug put
Vojnicima je bilo zabranjeno da izlaze na palubu. Uz sve to, niko od njih nije znao kuda idu. “Čak i kapetani brodova su tek nedelju dana nakon isplovljavanja saznali kuda idu. Dali su im tri tajna paketa, koje su otvarali jedan za drugim u strogoj tajnosti. Prvo je kapetan saznao da moraju da prođu kroz Bosfor, zatim da drže kurs prema Gibraltaru i tek u Atlantskom okeanu je saznao da mu je krajnji cilj Kuba”, – pisao je u svojoj knjizi sovjetski obaveštajac Aleksandr Feklisov.
Major Nikolaj Obidin priseća se u svojim memoarima: “Prema uputstvima, otvorili smo tajni paket. Tamo je bilo napisano: “Sledi Kuba, luka Havana”. Majko mila! Pa zato je njihov ministar odbrane, Raul Kastro, dolazio u Moskvu. Jedva smo prošli Azore, i počeli su da nas nadleću Amerikanci. Jako nisko su leteli, dali su nam jasno do znanja da nešto sumnjaju. Zatim smo počeli da susrećemo njihove vojne brodove. Jedan, zatim dva. Signalima ili radio-stanicom nas ispituju: “Recite koja vam je odredišna luka i koji teret nosite”. Odgovaramo: ”Teret je komercijalnog karaktera, a idemo prema navedenoj luci”.
Zbog tajnosti misije, sovjetski vojnici morali su da izgledaju kao lokalno stanovništvo i uspeli su u navedenom zadatku. Američki obaveštajci su posle preleta sovjetskih brodova izjavili kako brodovi voze ugalj i turiste. Nije im ni na kraj pameti bilo da se radi o nuklarnom naoružanju i vojnicima. Prve rakete su stigle na Kubu početkom septembra.
Plan je razotkriven
Uspeh SSSR-a je u puno stvari sticaj niza srećnih okolnosti. Devetog septembra Kinezi su srušli američki izviđački avion nad Kinom, pa je pažnja SAD-a bila skoncetrisana na Kinu. 14. oktobra izviđaki avioni U2 pojavili su se iznad Kube i snimili rakete.
“Fotografije koje su snimili su šokirale američke generale. 16. oktobra Kenedi je saznao položaje lansirnih rampi sa balističkim raketama. Smatra se da je upravo 16. oktobar početak tzv. “Karipske krize”, – piše Aleksandr Feklisov.
20.oktobra donesena je odluka o blokadi Kube, 24. oktobra američki vojnici zatvorili su sve morske puteve, a 25. su SAD iznele dokaze o razmeštenim raketama na Kubi, na zasedanju UN-a.
SSSR je doneo odluku – da se svi brodovi u Atlantskom okeanu okrenu i krenu natrag. Kao rezultat navedene odluke, rakete R-14 koje bi mogle doseći bilo koju tačku SAD-a, osim severozapadnih država, na kraju nisu stigle do Kube. U trenutku početka Karipske krize, na Kubi je bilo razmešteno 36 nuklearnih bojevih glava iz SSSR-a. 26. oktobra počeli su tajni pregovori između SAD-a i SSSR-a. Kompromis je pronađen – Vašington je obećao da će pomeriti svoje rakete iz Turske, a Moskva je obećala da će odneti rakete sa Kube.
SSSR je operaciju “Anadir” ocenio kao izvanredno postignuće svojih oružanih snaga. 1963. stotine sovjetskih vojnika dobilo je ordenje.
(hr.rbth.com)
