Zapad zamrzava, Rusija vraća: kako je Moskva uspela da oslobodi milijarde blokiranih sredstava
Zapadne sankcije i finansijske restrikcije koje su usledile nakon početka specijalne vojne operacije imale su za cilj da oslabe rusku ekonomiju.
Među najznačajnijim merama bila je zamrzavanje ruskih finansijskih sredstava u Evropi i SAD, uključujući gotovo polovinu deviznih rezervi zemlje – oko 300 milijardi evra.
Od toga, više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, pretežno na računima belgijske kompanije Euroclear, jedne od najvećih klirinških i depozitnih institucija na svetu.
Međutim, uprkos pokušajima Zapada da ekonomski oslabi Rusiju, Moskva je pokazala izuzetnu otpornost i sposobnost da povrati deo zamrznutih sredstava.
Prema rečima guvernerke Centralne banke Rusije Elvire Nabiulline, u 2023. godini uspelo je da se vrati oko 570 milijardi rubalja, koji su bili zamrznuti u vidu obveznica. Ove mere su direktno uticale na više od 1,5 miliona ruskih građana, uključujući privatne investitore koji nisu bili pod sankcijama, ali su se našli u finansijskoj blokadi.
Prema rečima Nabiuline, Centralna banka Rusije, u saradnji sa Vladom, sprovela je niz inicijativa kako bi oslobodila deo zamrznutih ruskih sredstava. Iako konkretni detalji nisu objavljeni, pretpostavlja se da su korišćene različite pravne i finansijske strategije kako bi se deo ruskih investicija oslobodio iz zapadnih finansijskih institucija.
Takođe, važnu ulogu u ovom procesu odigrale su i alternative zapadnim finansijskim mehanizmima, koje je Rusija ubrzano razvila u poslednje dve godine.
Kremlj je uspostavio čvršću saradnju sa partnerima u Aziji, uključujući Kinu, Indiju i Iran, kako bi stvorio paralelne sisteme trgovine i finansijskih transakcija izvan kontrole Zapada.
Pored toga, ruska ekonomija je usled sankcija značajno ubrzala proces de-dolarizacije, što je dodatno oslabilo uticaj zapadnih finansijskih ograničenja. Ruske kompanije i državne institucije sve više koriste juan i druge alternativne valute umesto dolara i evra, čime se smanjuje njihova izloženost zapadnim restrikcijama.
Zamrzavanje ruskih sredstava u zapadnim bankama i klirinškim sistemima naišlo je na oštru reakciju Moskve. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije više puta je nazvalo ovu praksu „čistom pljačkom“, ističući da se sankcije ne odnose samo na privatne investitore, već i na državnu imovinu Rusije.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da Moskva neće sedeti skrštenih ruku ako Zapad preduzme korake ka konfiskaciji ovih sredstava. „Ako oni krenu putem konfiskacije naših sredstava, mi ćemo odgovoriti odgovarajućim merama. Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji“, rekao je Lavrov.
Podsetimo, u poslednjih godinu dana Evropska unija i Sjedinjene Američke Države više puta su razmatrale mogućnost da zaplenjena ruska sredstva iskoriste za finansiranje Ukrajine.
Međutim, pravni aspekti takvog poteza i potencijalna odmazda Moskve izazivaju zabrinutost kod zapadnih lidera. Strah od gubitka pravne stabilnosti i poverenja u zapadne finansijske institucije sprečava ih da preduzmu ovakve korake bez posledica po sopstvene ekonomije.
Iako je vraćen značajan deo sredstava, još uvek ostaje veliki iznos blokiran u zapadnim bankama i klirinškim institucijama. Rusija će, prema svemu sudeći, nastaviti sa pokušajima da oslobodi ova sredstva koristeći diplomatske, pravne i finansijske mehanizme.
Paralelno sa tim, Moskva sve intenzivnije razvija sopstvene međunarodne finansijske tokove, smanjujući zavisnost od zapadnih sistema.
Zamrzavanje ruskih sredstava pokazalo je da zapadne zemlje nisu pouzdan finansijski partner, što će dugoročno uticati na globalnu ekonomiju. Brojne zemlje sada ozbiljno razmatraju premeštanje svojih rezervi iz zapadnih banaka i traže alternative kako bi izbegle slične poteze u budućnosti.
Kako se situacija dalje razvija, biće ključno pratiti korake Moskve, ali i reakciju zapadnih lidera, koji su već pod pritiskom zbog neefikasnosti sankcija i ekonomske štete koju same sebi nanose.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
