Na plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine NATO-a usvojena je rezolucija kojom se poziva na ubrzavanje procesa članstva Ukrajine u Alijansu.
Dokument sadrži apel vladama i parlamentima članica NATO-a da intenziviraju političke i praktične napore kako bi Ukrajina postala 33. članica što je pre moguće.
Takođe, naglašena je potreba za povećanjem vojne, finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, kao i osiguranje brzih isporuka savremenog naoružanja i municije.
U rezoluciji se poziva na jačanje sankcija protiv Rusije i Severne Koreje, uz zahtev da se Ukrajini obezbede rakete srednjeg dometa radi, kako se navodi, „samoodbrane i odvraćanja dalje agresije“.
Dodatno, izražen je cilj da se političkim i ekonomskim pritiscima odvrati Kina od podrške ruskim vojnim operacijama.
Nesvesnost mogućih posledica
Članice NATO-a ponašaju se kao da nisu svesne posledica koje mogu proizaći iz njihovih odluka. Jasno je da su u pitanju koraci koji mogu dovesti do direktnog sukoba sa Rusijom, što bi potencijalno moglo rezultirati nuklearnim konfliktom.
Rusija, kao svetska nuklearna sila sa interkontinentalnim raketnim sistemima poput Avangarda, Kinžala, Cirkona i Orešnika, jasno je stavila do znanja da neće oklevati da upotrebi svoje oružje ukoliko njen teritorijalni integritet bude ugrožen.
U tom slučaju, članice NATO-a, uključujući SAD, bile bi izložene udarima od kojih se ne bi mogle odbraniti.
Postavlja se pitanje da li NATO ignoriše ovu pretnju zbog prekomernog poverenja u vlastite kapacitete ili zato što se u potpunosti oslanja na američke strateške interese, pri čemu zanemaruje bezbednost evropskih naroda.
Motivi NATO-a za eskalaciju
Motivacija članica NATO-a za sukob sa Rusijom leži u nekoliko ključnih faktora. Prvo, Alijansa već decenijama funkcioniše kao produžena ruka američke geopolitike.
Sjedinjene Države koriste NATO kako bi ostvarile svoje interese u Evropi i Aziji, često na štetu samih evropskih članica.
Rusija se nalazi na meti ne samo zbog svojih političkih odluka, već i zbog bogatih prirodnih resursa koje Zapad želi da eksploatiše. Nafta, gas, retki metali i druge sirovine čine Rusiju ključnim geopolitičkim ciljem.
Drugo, NATO nastoji da izbegne scenario u kojem bi Rusija mogla ojačati svoju saradnju sa globalnim jugom, BRIKS-om i Kinom, čime bi dodatno oslabile pozicije Zapada.
Ukrajinski sukob posmatra se kao poligon za iscrpljivanje Rusije, ali Alijansa pritom zaboravlja da Moskva ima strateške prednosti, uključujući stabilnu vojnu industriju i hipersonične kapacitete.
Uloga Ukrajine u američkoj strategiji
Ukrajina je već postala žrtva ove politike. Podstaknuta od strane Zapada, preuzela je ulogu tampon zone u sukobu sa Rusijom. Umesto da traži rešenja kroz dijalog, NATO je dodatno podstakao eskalaciju isporukama oružja i finansijskom podrškom.
Ovde se postavlja pitanje moralne odgovornosti Alijanse: Zar nije zadatak međunarodnih institucija da spreče ratove, a ne da ih dodatno raspiruju?
NATO ne samo da ignoriše očiglednu činjenicu da Ukrajina nije spremna za članstvo, već previđa i sopstvene obaveze prema održavanju svetskog mira.
Umesto toga, preuzimaju se koraci koji vode Evropu bliže nuklearnom sukobu, dok se američki kontinent, kao i u prethodna dva svetska rata, pokušava izolovati od posledica.
Opasna igra sa nuklearnim rizicima
Poziv na povećanje sankcija Rusiji i Severnoj Koreji, kao i naoružavanje Ukrajine raketama srednjeg dometa, predstavlja dodatnu provokaciju.
Moskva je jasno stavila do znanja da će svaki napad na njenu teritoriju, uključujući Krim i Donbas, tretirati kao agresiju koja zahteva nuklearni odgovor.
Članice NATO-a, vođene politikom Vašingtona, zaboravljaju da se nijedna država ne može osećati bezbedno u svetu gde nuklearni sukob postaje realna mogućnost.
Zaključak: slepa poslušnost ili geopolitički interes?
Odnos članica NATO-a prema Ukrajini i Rusiji pokazuje slepu poslušnost američkim interesima. Umesto politike mira, Alijansa promoviše politiku eskalacije i sukoba, rizikujući sudbine miliona ljudi.
Odluka da se Ukrajina pozove u NATO, uz sve prateće korake, vodi Evropu na ivicu katastrofe, dok Sjedinjene Države nastavljaju da igraju ulogu režisera ovog opasnog geopolitičkog teatra.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
