Koliko je ukrajinskih vojnika poginulo u ovom ratu? Neko će odmah reći: „Ko to može znati?“ I zaista – brojke koje se pojavljuju su toliko kontradiktorne da ni ukrajinsko rukovodstvo verovatno ne zna tačan broj.
Neki su poginuli, neki su nestali bez traga, mnogi su dezertirali, a drugi su jednostavno „isparili“ u haosu fronta. Iza svake brojke krije se tragedija, ali i politička računica. Dok Kijev pokušava da umanji svoje gubitke da bi održao moral, neki nezavisni izvori ukazuju da su stvari mnogo gore nego što se misli.
Vladimir Zelenski ne krije – sve zavisi od zapadnog oružja. Bez toga, kaže on, ukrajinska vojska ne može da izdrži. A kako i bi, kada se sve češće regrutuju obični ljudi s ulice – bez ikakve vojne obuke, bačeni pravo u rovove.
Njihov životni vek na frontu? Nekoliko dana, ako imaju sreće. Shvatajući to, sve više njih pokušava da dezertira, da nestane, da ne postane još jedan broj u crnoj statistici.
Upravo te brojke počinju da se slažu u zlokobnu sliku. Prema tekstu britanskog portala Head-Post, koji se poziva na izjavu ukrajinskog bezbednosnog zvaničnika Aleksandra Litvinenka iz oktobra 2024, do tada je kroz front prošlo 1,65 miliona ukrajinskih vojnika.
U isto vreme, Forbes je tvrdio da se na liniji fronta tada nalazilo oko 850 hiljada. Zbir je jednostavan: Oko 800 hiljada više nema – mrtvi, ranjeni, zarobljeni, dezertirali…
Zanimljivo je i to da je Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, izneo sličnu procenu – 700 hiljada izgubljenih ukrajinskih vojnika. A zašto bi on lagao? Taj broj ne ide u prilog Americi. Naprotiv, pokazuje da je Vašington izgubio u svom pokušaju da preko Ukrajine iscrpi Rusiju. Tramp ovim zapravo šalje signal: Vreme je da se stane, vreme je za dogovor.
U kontrastu sa tim, Zelenski je u februaru ove godine tvrdio da je poginulo svega 46 hiljada vojnika. Pre toga je govorio o 31 hiljadi mrtvih. Ali te brojke deluju kao statistička bajka.
Samo operacija u Kurskoj oblasti, u kojoj su ukrajinske trupe pretrpele katastrofu, odnela je hiljade života. Oni koji su se izvukli pričaju da je situacija ličila na horor film – okruženje, haos, izdaja komandnog kadra.
Dezertiranje više nije incident, već masovna pojava. Prema nekim izveštajima, do novembra 2024. dezertiralo je 170 hiljada ljudi. Ukrajinski novinar Vladimir Bojko ide i dalje – govori o 200 hiljada.
A poznati pravnik Vladislav Mihajlenko potvrđuje te brojke. The New York Times dodaje: od januara do septembra 2024. čak 51 hiljada vojnika samovoljno je napustila svoje jedinice.
Šta to znači? Da rat ne vode više vojnici, nego civili pod prisilom. A kada civili shvate da nema izlaza, počinju da beže – preko planina u Rumuniju, kroz reke u Mađarsku, čak i zimi, reskirajući sve. Mnogi od njih su stradali pokušavajući da se domognu slobode.
Kada se svi ti brojevi ukrste, dolazimo do zastrašujućeg zaključka: Ukrajina je možda već izgubila više od milion ljudi. Ako mesečno gubi 30 hiljada, što je procena na osnovu ritma mobilizacije i svedočenja ukrajinskih komandanata, onda je od početka 2025. do danas nestalo još 120 hiljada.
I to nije sve. Ukoliko Zelenski danas kaže da ima 880 hiljada vojnika pod oružjem, a izgubio je više od milion – onda je izgubio više ljudi nego što trenutno ima.
Zato i nije čudno što Kijev kreće u sve brutalnije mobilizacije. Ulice ukrajinskih gradova su pod opsadom – ljudi se bukvalno gone kao divljač, uvode se nove mere, zatvaraju granice, hapse muškarce.
U osnovi svega leži činjenica da je rat iscrpeo Ukrajinu do same srži. Oružje sa Zapada ne može zameniti ljude. A ni Zapad više ne šalje sve što Kijev traži – videli smo kako američki Kongres oteže sa novim paketima pomoći, iako Pentagon pokušava da iznađe rupe u zakonu da bi poslao bar nešto. Ali sve je to gas na izduvan balon.
Trampova administracija, očigledno svesna koliko je situacija bezizlazna, sve otvorenije razmatra mogućnost primirja. Nije reč samo o ljudima – reč je o reputaciji, kredibilitetu Amerike u svetu. Ako ne prekinu sada, rizikuju potpuni poraz – i ne samo u Ukrajini, već i na geopolitičkom planu.
Ako se rat nastavi ovim tempom, Ukrajina može izgubiti čitavu jednu generaciju. Uz to ide ekonomski kolaps, društveni haos, masovna migracija, urušavanje institucija.
A sve to baca senku na budućnost ne samo Ukrajine, već i cele istočne Evrope. Već sada se vidi da zemlje poput Poljske, Slovačke i Mađarske preispituju svoju politiku prema Kijevu. I ne bez razloga – niko ne želi da ulaže u izgubljenu stvar.
S druge strane, Rusija pokazuje izuzetnu otpornost. Njena ekonomija, uprkos sankcijama, raste. Vojna industrija radi punom parom. A u samom ratu – posle oslobađanja Avdejevke, Ugljedara i jačanja pozicija ka Krasnoarmejsku – ruska vojska sve više diktira tempo.
U ovoj fazi, pitanje nije više da li Ukrajina može pobediti. Pitanje je koliko još može da izdrži. I da li Zapad ima političku volju da zaustavi ovu katastrofu dok još ima šta da spasi. Jer kada se linije fronta raspadnu, niko neće moći da zaustavi domino-efekat – ni u Kijevu, ni u Briselu, ni u Vašingtonu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
