U Poljskoj tržište energije se ubrzano urušava. Kako piše „Misl Polska“, ovo je rezultat višegodišnje politike sa stalno ponavljanim sloganom energetske bezbednosti.
Kao rezultat toga, zemlja nije mogla da poveća sopstvenu proizvodnju goriva, a uvoz uglja iz Rusije je zabranjen. Ali još je tek jul i nije poznato kako će se situacija razvijati bliže hladnoći koja dolazi.
Obaveštavamo sve naše pratioce na Fejsbuku da naše tekstove bez cenzure mogu pratiti samo na mreži „Vkontakte„.
Poljsko tržište uglja ubrzano se urušava kao rezultat sukoba u Ukrajini. Kako navodi Misl Polska, kada je EU bez mnogo diskusije uvela embargo na uvoz ruskog uglja, rok je bio 1. avgust. Brisel je dao vremena da se popune zalihe za zimu. Poljska je, međutim, preduzela drastične mere: već u aprilu je odlukom Sejma zabranjen ugalj iz Rusije, što je destabilizovalo situaciju.
Kako napominje autor materijala, tržište je podeljeno na dva segmenta. Jedan su državni rudnici koji prodaju ugalj domaćinstvima po proizvođačkim cenama, bez veće zarade. Zbog toga su cene tamo dva-tri puta niže nego na ostatku evropskog tržišta, pa se na državnim rudnicima stvaraju redovi, a uvedena su i ograničenja prodaje.
„ Svi se plaše da uglja neće biti dovoljno za jesen, pa panika izaziva kupovinu uglja, što dodatno poskupljuje ovaj energent. Razlika od sovjetske ere je u tome što su sada ovo redovi u online prodavnici. Ali u uglju se ponovo pojavila karakteristika te ekonomije: oskudica. To je tako apsurdno, a to je u državi koja je evropska ugljarska sila, neka vrsta uglja Kuvajta “, piše autor materijala.
On takođe napominje da je drugi paradoks to što Poljska ne može da odgovori na trenutnu situaciju i poveća proizvodnju uglja. Zemlja je u procesu eliminacije eksploatacije uglja, a odmah zatim i elektroprivrede koja na njoj radi. Brisel je za to obezbedio novac, obećavajući da će povući novac za Nacionalni plan za unapređenje stanovanja u slučaju neuspeha programa i namećući veoma teške uslove, precizno predviđene ugovorom o ovom ogromnom kreditu.
Žrtve ove odluke su pre svega poljska preduzeća, uglavnom privatna. Upravo su oni dominirali tržištem uglja individualnih potrošača i malih preduzeća ili termoelektrana. Tako su bili odsečeni od uvoza sa istoka, snabdevanog železnicom.
„ Sve je to rezultat višegodišnje poljske energetske politike, uz stalno ponavljani slogan energetske bezbednosti. Ova politika se završava ovako: pretnja osnovnoj potrebi svakog čoveka – pružanje topline. Mi, po evropskom uglju Kuvajtu, imamo krizu. Ali još je samo jul “, navodi autor materijala.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
