Iako nema dovoljno detalja, u pitanju je jedan od najzanimljivijih slučajeva koji uključuju vanzemaljska tela. Priča počinje 1996. godine, kada su ruski policajci pronašli telo minijaturnog stvorenja u gradu Kištim u regionu Čeljabinsk.
Pošto je bilo malo i nije ličilo na zemaljsko biće, mediji su ga odmah prozvali „Vanzemaljcem iz Kištima“. Lokalni lekar koji je izvršio autopsiju tela ustanovio je da nije u pitanju ni čovek ni životinja. On je rekao da je to do sada neotkriveni oblik života.
[adsenseyu1]
Dr Stanoslav Samoškin je bio dežuran u lokalnoj bolnici kada kada su vlasti donele telo na analizu. Nakon detaljnog ispitivanja, on je zaključio:
„Ovo biće definitivno nije ljudskog porekla. Ljudska lobanja ima šest kostiju, a lobanja ovog bića ima 4. Takođe postoje razlike i u drugim delovima skeleta. Te anomalije nisu izgledale kao poznati urođeni poremećaji“.
Mumificirano telo dužine jedva 25 cm je imalo veliku glavu čudnog oblika. Njegove očne šupljine su zauzimale gotovo većinu glave.
[adsenseyu4]
Vanzemaljac iz Kištima je morao izgledati mnogo drugačije od ljudi dok je bio živ. Zanimljivo je da on liči na Atu, drugo mumificirano telo koje je otkriveno u pustinji Atakami 2003. godine.
Međunarodni mediji su ovog vanzemaljca prozvali „Uralski vanzemaljac“, a svet je odmah poželeo da sazna detalje. Počela su da se pojavljuju razna pitanja.
https://youtu.be/NWrDLeBrgdk
Negde je čak navedeno da je sićušnog vanzemaljca pronašla Tamara Prosvirina, stara i jedva pismena žena, dok je još bio živ. Navodi se da je Prosvirina u avgustu 1996. godine čula glas u glavi koji joj je rekao da ode na lokalno groblje, gde je našla malenog vanzemaljca unutar grobnice.
Ona ga je odnela kući, nadenula mu ime Alešenka i želela je da ga podigne kao svog sina. Nažalost, vanzemaljac je umro kada se Prosvirina razbolela i završila u bolnici.
[adsenseyu1]
Ovo je samo jedna od priča o pronalasku tela. U drugim pričama se navodi da je Alešenku našao Vladimir Nurtdinov, lokalni stanovnik za kog se sumnjalo da krade žice. Kada je izvršena racija u njegovom domu, on je nevoljno dao policiji malu mumiju umotanu u crvenu krpu iako nikad nije rekao gde ju je pronašao.
Iako je njegovo poreklo nepoznato, vanzemaljac iz Kištima je definitivno fascinantno otkriće. Stručnjak za NLO i paranormalna istraživanja, Vadim Černobrov je došao iz Moskve kako bi pregledao telo, zaključivši da je otkriće „senzacionalno“. Preliminarna genetska analiza je pokazala da biće definitivno nije čovek:
„Nijedan od uzoraka gena dostupnih u laboratoriji se nije poklopio sa genom bića“, rekao je Černobrov na koferenciji. „Stručnjaci za DNK čak nikad nisu videli biće sa tako izduženim molekulom DNK“.
Bilo bi dobro kada bi neka nezavisna laboratorija mogla da verifikuje tvrdnje Černobrova, ali tako nešto je gotovo nemoguće. Usled čitave frke oko otrkića, mumificirano telo vanzemaljca je nestalo bez traga. Zaključeno je da je neko ukrao telo iz mrtvačnice.
Godinama se tragalo za Alešenkom, a japanska televizijska emisija je čak ponudila 200.000 dolara za bilo kakvu informaciju o tome gde se nalazi vanzemaljac, ali bezuspešno. Međutim, tu nije kraj priče.
Niz čudnih nesreća je naveo na ideju da je telo vanzemaljca prokleto. Izvori tvrde da je Tamaru Prosvirinu, kratko nakon što su moskovski istraživači počeli da istražuju slučaj, usmrtio automobil. Černobrov je neobjašnjivo postao paralizovan od struka nadole dok je istraživao ovo čudno biće. Njegova bolest je naglo napredovala i ubrzo je umro. Još jedna žrtva kletve vanzemaljca iz Kištima je akademik Mark Mikiker, koji se razboleo sprovodeći sopstvenu istragu o ovom čudnom slučaju. On je doživeo srčani udar kada se vraćao u Moskvu.
Sve ove činjenice su veoma misteriozne, ali jedna stvar je sigurna – neko je pre 20 godina otkrio mumificirane ostatke stvorenja sa drugog sveta.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
