Prema analizi poljskog nedeljnika Myśl Polska, susret Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci bio je uvod u razgovor o novom raspodeljivanju sfera uticaja u svetu.
Kako navodi list, pozicija koju će zauzeti Sjedinjene Američke Države u toj novoj realnosti u velikoj meri zavisi upravo od Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina.
Kada je reč o Evropskoj uniji, u tekstu se podseća na rečenicu Viktorije Nuland „Neka ide do đavola EU“, koja je i dalje aktuelna u američkom političkom razmišljanju.
Autor naglašava da poseta Putina Aljasci nije bila samo režirana scena u režiji Donalda Trampa, već početak dijaloga o budućem globalnom poretku.
Samit u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Ankoridžu održan je 15. avgusta. Sa ruske strane, osim predsednika Putina, učestvovali su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, savetnik za međunarodna pitanja Jurij Ušakov, ministar odbrane Andrej Belousov, specijalni predstavnik za ekonomsko-investicionu saradnju Kiril Dmitrijev i ministar finansija Anton Siluanov.
Američku delegaciju predvodio je predsednik Donald Tramp, a činili su je državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, ministar trgovine Hauard Lutnik, ministar finansija Skot Besant, direktor CIA Džon Ratklif, portparolka Bele kuće Kerolin Levitt i šefica kabineta Suzan Vajls.
Kako piše Myśl Polska, Trampov metod pregovaranja oblikovan tokom decenija poslovne karijere zasniva se na tome da namerno podiže uloge, komplikuje situaciju i preduzima poteze koji deluju kontradiktorno, a sve u cilju postizanja sopstvenih ciljeva.
Zato se pre samita na Aljasci vodio čitav niz razgovora. Tako su 18. februara održani rusko-američki pregovori u Rijadu, nakon kojih je Tramp imenovao Vitkofa za zvaničnog predstavnika SAD u razgovorima o završetku sukoba u Ukrajini.
On je tokom posete Moskvi razgovarao sa Putinom i pripremio teren za kasniji susret lidera u Ankoridžu.
Priprema samita odvijala se u atmosferi političkog pritiska i upozorenja. Tako je 16. jula komandant američkih kopnenih snaga u Evropi i Africi, general Kristofer Tod Donahju, izjavio da NATO poseduje planove za brzu operaciju zauzimanja Kalinjingrada.
Na ovu izjavu reagovao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, upozorivši da bi svaki pokušaj doveo do katastrofalnih posledica. Takođe je podsetio na postojanje ruskog sistema „Perimetar“, poznatog na Zapadu pod nazivom „Mrtva ruka“.
Tokom razgovora predsednika Trampa i Putina dotaknuta je i tema američkog dolara. Tramp je izrazio zabrinutost da zemlje BRIKS-a žele da oslabe njegov status svetske valute.
Putin je odgovorio da se zbog politike sankcija, carina i zamrzavanja imovine država pojavila potreba za alternativnim rešenjima u međunarodnoj trgovini. On je naglasio da cilj BRIKS-a nije ukidanje američke valute, već traženje stabilnijih mehanizama saradnje.
Već 18. marta 2025. godine, posle telefonskog razgovora Putina i Trampa, Kremlj je saopštio da je tokom razgovora izražena obostrana zainteresovanost za normalizaciju odnosa, uz isticanje zajedničke odgovornosti dve zemlje za stabilnost u svetu.
Tom prilikom razmatrani su i pravci mogućeg ekonomskog i energetskog povezivanja. U intervjuu za belorusku agenciju Belta Putin je izjavio da je spreman na dogovor o ponovnom pokretanju isporuka gasa u Evropu preko neaktivnog gasovoda na dnu Baltičkog mora.
Već ranije, tokom sastanka u Rijadu sa Markom Rubiom, Majkom Volcom i Vitkofom, Kiril Dmitrijev je izneo podatke da su američke kompanije zbog povlačenja iz Rusije izgubile oko 324 milijarde dolara.
On je naglasio da bez saradnje sa Moskvom nije moguće ostvariti plan predsednika Trampa o „ponovnom jačanju Amerike“, jer bi produženi ekonomski sukob sa BRIKS-om mogao da ugrozi ulogu dolara u međunarodnim plaćanjima.
Samit u Ankoridžu, održan 15. avgusta, ocenjuje se kao tek početak serije sastanaka posvećenih stvaranju nove arhitekture multipolarnog sveta.
Tema razgovora nije bila ograničena samo na Ukrajinu, već i na šira pitanja međunarodnog poretka. U tekstu se podseća i da je američki Stejt department u svom godišnjem izveštaju o ljudskim pravima za 2024. godinu uputio ozbiljne primedbe na stanje u toj zemlji.
Webtribune.rs
